Najveći akcenat je na tradiciji i simbolici koje šalju materijali i tehnike koje su korišćene za izradu radova.

"Kroz čitav svoj umetnički rad želim da skrenem pažnju na očuvanje tradicije. Iz tog razloga sam se opredelila za tehniku tkanja, koja je tipična za izradu tapiserija, kao i tehnike heklanja i pletenja uz upotrebu tradicionalnih i modernih prediva. Pri izradi su dodati delovi ili plodovi biljki koje imaju svoju simboliku. To su orah, lipa, žito, stabljike ljiljana i masline. Sve to nije slučajno sklopljeno u jednu celinu. Sve u celini ima mnogo dublje i emotivnije značenje, zato što sam ovu izložbu  posvetila svojoj baki i dekama, kao i svim bakama i dekama i ljudima uopšte, koji jesu ili nisu više sa nama. Te generacije su živele u vremenu kada se znalo šta su tradicija, kultura i poštovanje." (Milica Marinković)

Kao što je i do sada njen rad predstavljao očuvanje životne sredine, tako i ovog puta Milica skreće pažnju na prirodu. Orasi koji su prerano otpali sa drveta i nisu sazreli, već su se osušili, su opheklani predivom i upleteni u jednu od instalacija. Orah i lipa kao poredjenje muškarca i žene. "Tvrd je orah voćka čudnovata" i cvet lipe koji se koristi za čaj. Lipa kao simbol bračne ljubavi i vernosti, mudrosti i plodnosti. I orah je simbol skrivene mudrosti, plodnosti i dugovečnosti. U kombinaciji oni simbolišu baš te brakove iz predhodnog stoleća gde su se dešavala i slaganja i neslaganja, ali uz obostranu ljubav i poštovanje istrajali su do kraja zajedno.

U izradi tapiserija je korišćeno i klasje žita kao simbol životnih ciklusa, plodnosti zemlje, buđenje i nicanje života iz smrti. Pšenica kao hleb naš nasusni. Masline su korišćene kao simbol mira u pozadini žičane muške i ženskih figura. To opet govori da bi ljudima fokus trebao da bude mir u svakom smislu, u međuljudskim, ljubavnim i nacionalnim odnosima.