Breme odbijanja nateralo ih je u beg u maštanje. Neke od njih nisu našle udvarače ili nisu htele da se udaju zbog statusa, pa su se opredelile za podjednako stabilne, temeljne i lepe "Kraljičine podanike" - uličnu svetiljku, stablo, saobraćajni znak - obeležja Londona...

Sa ovom grupom žena sam se susrela 2007. godine. Želela sam da ih uhvatim na fotografijama, ali je njihove dramatične životne priče trebalo preneti drugačije nego što se to radi u dokumentarnim reportažama i medijima, gde se obično prikazuju kao žrtve - pretučene, u modricama ili uplakane, okružene bedom i decom.

Projekat se odvijao u Migrantskom resurs centru (MRC) i mojoj kući i oko njih. Učesnice su iz raznih zemalja - Irana, Ugande, Zimbabvea, Ukrajine, Iraka, Etiopije, Bosne, Turske, Eritreje, Ruande, Kurdistana, Libana i Velike Britanije... Pozirale su kao na snimanju modnih fotografija, unoseći dašak glamura pre nego sumornost svakodnevice i nevolja s kojima se suočavaju - čekanje u redovima za vaučere za hranu, imigraciona kontrola, negativno pisanje štampe...

Uz venčanice tu je i svadbena ikonografija, ali ova slika nije šala - to je situacija očaja i iluzije snimljena kao na pravoj svadbenoj ceremoniji. Paradoks gubitka veze sa stvarnošću zbog pritiska životnih okolnosti preispituje situaciju u kojoj se te žene nalaze - da li je stvarna ili izmišljena - koncept koji dele i publika i osoba na slici.

Niko ne misli da je venčanje gde grupa nevesta grli stvari na ulici pravo venčanje, ali ono predstavlja spektakl za ljude iz kraja i pokreće raspravu o uticaju granica na ljudske odnose i društvene promene tamo gde živimo.

Dr Nela Milić je viši predavač u Školi dizajna na Londonskom koledžu za komunikaciju, Univerzitet umetnosti London.