Slika "Blagoveštenski sabor 1861. godine" ukradena je 1993. godine iz Dvorca u Čelarevu zajedno sa još tri slike. Iako je slika koja predstavlja kulturno blago od neprocenjivog značaja za Srbiju nestala još pre skoro tri decenije, prema rečima ministrarke kulture i informisanja Maje Gojković, za njom se dugo nije tragalo, sve do, kako je navela, pre oko godinu i po dana.

Prve vesti o delu nakon višedecenijskog nestanka konačno su se pojavile u javnosti u avgustu prošle godine kada je objavljeno da je u saradnji srpske i švajcarske policije sprečena preprodaja ove slike i uhapšeni osumnjičeni.

Kako su pisali mediji, policija je pretresla stanove osumnjičenih u Makedonskoj ulici u Beogradu, a policijska vozila su bila ispred Zadužbine Riharda Freliha.

Postupak pred sudom protiv jedne osobe, koja je navodno kolekcionar, vodi se u Švajcarskoj, dok se protiv trojice osumnjičenih postupak vodi pred Specijalnim sudom u Beogradu.

Ministarka kulture je nakon događaja rekla da se slika Bukovca nalazi u Cirihu, u stanu jednog od krijumčara umetnina, ističući da su vođene dve paralelne akcije policije u Cirihu i Beogradu.

"Nađene su neke umetnine u Beogradu za koje treba da utvrdimo kako su došle u posed tih preprodavaca artefakta. Interesantno je da su oni obilazili muzeje po Vojvodini i nudili sliku koja je ukradena još 1993. godine", rekla je Gojković.

Prema pisanjima medija, osumnjičeni u ovom slučaju pokušali su sliku da prodaju u Švajcarskoj za 600.000 evra. Spekulisalo se i o tome da se sumnja u autentičnost dela.

Međutim, Dragana Milošević, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama je tada izjavila za Euronews Srbija da imaju informaciju da to nije tako, ali je dodala da će procena zvanično biti urađena onog momenta kada slika dođe kući.

Da je na nadležnima da utvrde da li je reč o originalnom delu ili kopiji stav je i nekadašnjeg kustosa Narodnog muzeja i istoričara umetnosti Nikole Kusovca, koji je za Blic rekao da je, ako je reč o originalu, njegova cena znatno veća od ponuđene.

Prema rečima stručnjaka, Bukovac je "Blagoveštenski sabor 1861. godine" naslikao 1901. godine po narudžbini trgovca Petra Nikolića, koji ju je umnožio kao litografiju i prodavao.

Na njoj je predstavljen Sabor Srba u Austrijskom carstvu koji je održan 2. aprila 1861. godine.

Okupio je najuglednije predstavnike Srba iz Ugarske i imao je 75 članova. Na Saboru su svi bili saglasni da bi trebalo dobiti autonomnu oblast, ali nisu bili saglasni oko toga od koga je treba tražiti.

Na slici sa desne strane dominira figura patrijarha Josifa Rajačića.

Slika je pre krađe bila u vlasništvu Muzeja Vojvodine koji ju je otkupio 15. aprila 1953. godine.

Vlaho Bukovac rođen je 1855. u Cavtatu, kao Bjađo Fađone (Biaggo Faggione). Jedan je od najcenjenijih slikara naših prostora, koji je završio čuvenu Školu lepih umetnosti u Parizu. Slikao je portrete srpskih vladara tog vremena, kraljice Natalije, zatim kralja Aleksandra i kraljice Drage, potpom Petra Karađorđevića i svi su stekli status kanonskih.

Za portret Natalije Obrenović dodeljen mu je orden Takovskog krsta.  

Početkom 1884. godine Bukovac je izabran za dopisnog člana Srpskog učenog društva, a 1892. godine i za počasnog člana Srpske kraljevske akademije. Bio je dopisnik Akademije umestnosti, a 1919. postao je počasni član Jugoslovenske akademije nauka i umetnosti. Takođe je bio član Češke akademije.

Iako je u svojim delima pratio savremene stilske tokove, krećući se od akademizma, preko impresionizma i postimpresionizma, do simbolizma i secesionizma, nije podlegao trendovima koje su diktirali modernisti, futuristi i kubisti.

Osim što je bio među omiljenim slikarima dvorskih vladara, njegova dela veoma je cenio i Josip Broz Tito. Direktnom intervencijom Josipa Broza Tita sprečeno je da slika "Bela robinja" bude poklonjena predsedniku Indonezije Suhartu 1961.

Na isti način je zaustavljeno otuđenje slike "Ružičasti san", koja se nalazila u jednoj od spavaćih soba u Belom dvoru u Beogradu. Titov odgovor Službi poklona bio je odlučan: "Ne dolazi u obzir nijedna od ovih slika jer treba da ostanu u zemlji".

Dela Vlaha Bukovca mogu se pronaći u Narodnom muzeju u Beogradu, u Galeriji Matice srpske, zbirci medija centra "Odbrana", kao i u drugim privatnim i javnim kolekcijama.

Izvor: Euronews Srbija