Ivan Milenković je umetnik mlađe generacije čija se profesionalna karijera može pratiti od 2013. kada je započeo svoju samostalnu izlagačku karijeru. U fokusu njegovih interesovanja nalazi se čovek kao jedinka izložena uticajima savremenih digitalnih tehnologija koje poseduju transformativnu moć komunikacije.

Makluan (jedan od nauticajnijih teoretičara medija XX veka) je proučavajući dejstvo elektronskih medija na čoveka još šezdesetih godina XX veka ostalog naglasio: "Približavamo se tehnološkoj simulaciji svesti, u kojoj će se kreativni proces saznavanja kolektivno i ujedinjeno proširiti na ljudsko društvo u celini. Električna tehnologija nam je prodrla kroz zidine", piše on "a mi gluvi, slepi, nemi i obamrli čekamo na njen susret s Gutenbergovom tehnologijom".

Okružen eksplozijom društvenih mreža danas čovek se okrenuo samom sebi zatvarajući se u sopstveni izolovani, prividno idealan prostor izbegavajući  direktne kontakte kao nepotrebne.

Digitalno doba proizvelo je sa jedne strane mnoštvo potrebnih, ali i nepotrebnih informacija koje dobijamo u svakom trenutku, sa druge strane usamljenost, pasivnost kao i različita asocijalna stanja.

Milenković je u svoj osmišljeni koncept postavio sliku koja je rađena na klasičan način (ulje na platnu)  sa motivima različitih portreta čija su lica osvetljena snopom svetlosti koje dopire sa ekrana naglasivši pitanja između dobrih i loših strana digitalne tehnologije.

Naslov njegove izložbe Un/Natural (Ne/Prirodno) upućuje na srž problema gde njegovi likovi poptpuno izolovani od stvarnog sveta, pa bio to i živopisan pejzaž, postaju potpuno nesvesni gde se nalaze udubljeni u dešavanja na ekranu.

Posedujući realizam u radu, a istovremeno moderan pristup kroz zanimljiv, savremen koncept Milenković na sugestivan način upućuje kritiku savremenog društva i otuđenja koju nosi sa sobom prekomerna upotreba interneta.