"Slikar je i u životu okružen desetinama ljubimaca sa kojima ima posebno brižan odnos. Naziv izložbe, tako, nije "životinje" ili "zveri", već, zapravo, "ljubimci", tj. odomaćene, domestikovane životinje,  u nekoj meri pripitomljene i bliske ljudima čak i kada su zapravo iz sveta divljih ili mitskih bića - sa onom dozom simpatije i empatije koja ih čini dragim, poželjnim figurama", stoji u propratnom tekstu izložbe koji je napisala istoričarka umetnosti Ana Popović Bodroža.

"Iako poneke od figura duguju svoje polazište predstavama i grafizmu viđenim u evropskoj heraldici (zmaj, jednorog), zapravo su veoma udaljene od tradicije animalističke umetnosti zapadne Evrope, a mnogo bliže estetskim kodovima i damarima afričkih i vanevropskih civilizacija, ogromnom području umetnosti Drugih. Moglo bi se reći, da je ovom konceptu animalizma bliže shvatanje životinja kao simbola, amblema, božanstava, samostalnih entiteta i duhova (od totemskih predstava, pa nadalje) i simbola snage, hrabrosti, zaštite, nepobedivosti, junaštva, nego posmatranje životinja u domenu i u službi antropomorfnog principa i sveta ljudi", naglašava Ana Popović Bodroža.

O kontekstima radova govore i nazivi slika: "Beli pas koji misli da je zmaj" (i bljuje vatru), "Svetlo-plavi pas koji misli da je zmaj" (i takodje bljuje vatru), "Pas čiji se otac zvao zmaj" (još bliži zmajevskom svetu) , "Mladi zmaj koji juri slavu", "Plavi lav koji zavija", "Ponosni jednorog", "Crvena limbo mačka sa diskutabilnim talentom", "Retki leopard sa plavim pegama" itd.

Andrej Bjelić crta i slika otkad zna za sebe, inspirisan osećajem sopstva, doživljajem sveta, posebnim osobama i životinjama koje čine važan deo njegovog života. Diplomirao je na Fakultetu digitalnih umetnosti Univerziteta Metropolitan u Beogradu, na smeru za grafički dizajn. Po završetku formalnog obrazovanja, odlučuje da se posveti slikanju.