 Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Novembar 2007
Dijalog sa Jovanovićevom slikom uključuje još jednog važnog aktera, Terzićevog profesora Čedomira Vasića, koji je u jednom od svojih radova iz ciklusa Čarobnjak iz Oza, postupkom digitalne interevencije, izbrisao sve aktere ove istorijske kompozicije i zadržao samo pust, pregažen, brisan prostor.
  
Ciklus Tera incognita Predraga Terzića predstavlja zanimljivu konceptualnu celinu materijalizovanu kroz seriju printova i dve digitalne animacije. Zajednički sadržalac svih radova jeste specifičan prostor izveden iz dijaloga sa jednim od najpoznatijih dela srpske istorije umetnosti, slikom Seoba Srbalja pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem, Paje Jovanovića. Ovo delo krajem devetnaestog veka postalo je ključno u političkim strategijama afirmacije i potvrđivanja identiteta naroda koji se borio za ostvarenje svojih prava u okviru evropske imperijalne sile. Od tada ono je figuriralo kao glavni podsticaj rehabilitaciji nacionanlih tema i mitova o hrabrosti, posebnoj ulozi čuvara graničnog područja na raskršću civilizacija, ukazujući na stradanja odlaska i imperativ povratka korenima.
Dijalog sa Jovanovićevom slikom uključuje još jednog važnog aktera, Terzićevog profesora Čedomira Vasića, koji je u jednom od svojih radova iz ciklusa Čarobnjak iz Oza, postupkom digitalne interevencije, izbrisao sve aktere ove istorijske kompozicije i zadržao samo pust, pregažen, brisan prostor. Tim činom jasno, istorijski i geografski, određeno mesto izmešteno je u vanvremensku, mitsku sferu. Citirajući Vasićevo delo Terzić, u daljem procesu svog rada puni ovaj prostor novim kontekstualizacijama i konotacijama. Na taj način otvaraju se višestruke mogućnosti promišljanja srpske istorije u sprezi sa aktuelnom globalnom i lokalnom geopolitičkom situacijom, kao i mogućnosti problematizovanja suštinskih fantazama i mitskih narativa koji opsedaju biće jedne nacije. Terzić, dakle, tehnikama digitalnog kolažiranja nastanjuje novodobijeni fon svojih radova fragmentima medijskih slika, citatima dela iz istorije umetnosti, savremenim ikonama i simbolima, kombinujći ih u ironijskim spojevima koji zahtevaju suptilno promišljanje i često široku erudiciju.
Maida Gruden
Predrag Terzić (1972, Beograd). Na Fakultetu Likovnih Umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo, diplomirao u klasi profesora Čedomira Vasića. Magistrirao kod istog profesora. Član ULUS-a. Samostalno izlagao deset puta u Beogradu. Izlagao na više od 30 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Kanada, Italija, Belgija, Grčka, Austrija, Italija, SAD, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Nemačka). |
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Muzej Moderne umetnosti u Parizu priredio je izložbu tri značajna umetnika XX veka: Andre Derain-a (1880-1954), Balthus-a (1908-2001) i Alberta Giacometti-a (1901-1966). Razlog za ovakvu postavku je umetničko prijateljstvo među njima…
U knjizi "Nova skulptura u Vojvodini 1980‒2000 / New Sculpture in Vojvodina 1989‒2000." istorijsko‒umetnički valorizuju se opusi i delovanje u prostoru i domenu nove skulpture sledećih autora i autorki: Ane Bešlić, Verbumprograma, Ratomira Kulića, Mirjane Kojić,…
U bezobalnom moru znanja i informacija koje nude novi mediji muzejima treba mnogo samopouzdanja i vere u to da mogu proizvesti vredne i inspirativne sadržaje, da mogu biti moderatori promena, sredstva očuvanja vrednosti ili partneri u…
