|
|
 |
|
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina
|
 |
|
| Predrag Terzić - Slike |
|
|
 Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Novembar 2007Dijalog sa Jovanovićevom slikom uključuje još jednog važnog aktera, Terzićevog profesora Čedomira Vasića, koji je u jednom od svojih radova iz ciklusa Čarobnjak iz Oza, postupkom digitalne interevencije, izbrisao sve aktere ove istorijske kompozicije i zadržao samo pust, pregažen, brisan prostor.    Ciklus Tera incognita Predraga Terzića predstavlja zanimljivu konceptualnu celinu materijalizovanu kroz seriju printova i dve digitalne animacije. Zajednički sadržalac svih radova jeste specifičan prostor izveden iz dijaloga sa jednim od najpoznatijih dela srpske istorije umetnosti, slikom Seoba Srbalja pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem, Paje Jovanovića. Ovo delo krajem devetnaestog veka postalo je ključno u političkim strategijama afirmacije i potvrđivanja identiteta naroda koji se borio za ostvarenje svojih prava u okviru evropske imperijalne sile. Od tada ono je figuriralo kao glavni podsticaj rehabilitaciji nacionanlih tema i mitova o hrabrosti, posebnoj ulozi čuvara graničnog područja na raskršću civilizacija, ukazujući na stradanja odlaska i imperativ povratka korenima. Dijalog sa Jovanovićevom slikom uključuje još jednog važnog aktera, Terzićevog profesora Čedomira Vasića, koji je u jednom od svojih radova iz ciklusa Čarobnjak iz Oza, postupkom digitalne interevencije, izbrisao sve aktere ove istorijske kompozicije i zadržao samo pust, pregažen, brisan prostor. Tim činom jasno, istorijski i geografski, određeno mesto izmešteno je u vanvremensku, mitsku sferu. Citirajući Vasićevo delo Terzić, u daljem procesu svog rada puni ovaj prostor novim kontekstualizacijama i konotacijama. Na taj način otvaraju se višestruke mogućnosti promišljanja srpske istorije u sprezi sa aktuelnom globalnom i lokalnom geopolitičkom situacijom, kao i mogućnosti problematizovanja suštinskih fantazama i mitskih narativa koji opsedaju biće jedne nacije. Terzić, dakle, tehnikama digitalnog kolažiranja nastanjuje novodobijeni fon svojih radova fragmentima medijskih slika, citatima dela iz istorije umetnosti, savremenim ikonama i simbolima, kombinujći ih u ironijskim spojevima koji zahtevaju suptilno promišljanje i često široku erudiciju. Maida Gruden Predrag Terzić (1972, Beograd). Na Fakultetu Likovnih Umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo, diplomirao u klasi profesora Čedomira Vasića. Magistrirao kod istog profesora. Član ULUS-a. Samostalno izlagao deset puta u Beogradu. Izlagao na više od 30 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Kanada, Italija, Belgija, Grčka, Austrija, Italija, SAD, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Nemačka). |
Napiši komentar
Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.
|
| Pregledajte video kanal Art magazina |
|---|
 |
| Izbor godine |
|---|
 |
| Novi Sad 2021 |
|---|
|
| Pregled galerija |
|---|
 |
| Popularno | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
| Reklama |
|---|
|
| Povezani sadržaji |
|---|
| Reportaže | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
 |
| Iz arhive art događaja | |||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
|
KIKINDA. Na ovogodišnjem sazivu učestvali su: Karen Maher (Peru), Tagir Subhankulov (Rusija), Ilija Šoškić (Italija), Igor Smiljanić (Srbija), Dragan Vojvodić (Srbija) i Davor Dukić (Srbija). Simpozijum skulpture "Terra" osnovan je i prvi put održan 1982. godine.…
Ideja o pisanju a potom i složenom procesu organizovanja publikovanja monografija posvećenih delovanju UPIDIV i umetnika okupljenih oko udruženja nastala je pre nekoliko godina spontano sa namerom da se makar i na simbiličan način popune praznine…
Martin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Marginalna umetnost, na francuskom art brut…
|
