Nagrada Kulturnog centra Beograda na 58. Oktobarskom salonu 2021. godine pripala je Vuku Ćosiću za rad "Otpakivanje Dišanove kutije" (Unboxing Duchamp’s Boite), a za koji i sam autor kaže da je bio svojevrsna video-dopisnica Beogradu. Nagrada KCB podrazumeva samostalnu izložbu nagrađenih autora u galerijama ove institucije, te u Galeriji Podroom Vuk Ćosić izložbom J<3BG referiše na nagrađeni rad, ali i nudi njegovu bitno proširenu verziju ili neformalni "dokazni materijal".

Najkraće rečeno, koncept izložbe je poređenje autorovog viđenja Beograda osamdesetih i danas. Galerijski prostor je podeljen na dve celine koje predstavljaju snimak autorovog stanja svesti u vezi sa društvenim i umetničkim kontekstom.

Osamdesete se kroz izložbu tematizuju kao metafora autorovog ličnog sazrevanja koje je istorijski koincidiralo sa opštom društvenom emancipacijom. Ambijent koji je posvećen viđenju sadašnjeg trenutka nosi drugačiju poruku. Sveukupna realnost je svedena na kolektivnu marketinšku halucinaciju, prikazanu u banalno sajamski ukrašenom galerijskom prostoru. U prvom planu je postavljen tipičan turistički natpis J❤BG i posetioci s njim mogu samo da se slikaju. Prostor je označen dodatnim natpisima istog vizuelnog rešenja, trgovačkom robom (oprema za borilačke sportove) na koji je aplicirano isto grafičko rešenje:  J❤BG.

Vuk Ćosić, koji se smatra jednim od pionira net.art-a, od ranih devedesetih godina prošlog veka sprovodi multidisciplinarna i inovativna istraživanja o jeziku umetnosti na internetu i njegovim mogućim efektima na savremeno društvo i život. On se ne zadržava na pojednostavljenoj pretpostavci da mreža predstavlja praktično beskrajan prostor slobode izražavanja, već u svojim radovima i teorijskim razmišljanjima razvija generativnu i kritičku ideju čiji je cilj da naglasi važnost umetničkog delovanja na mreži u širem kontekstu odnosa među pojedincima.

Tako je kompleksnost savremenog života, u svim njegovim aspektima, u centru hibridne istrage u kojoj se mreža - njeni hirovi i jezici, njena univerzalna dostupnost i neposredna cirkulacija - koristi, pogrešno koristi i zloupotrebljava kao polazna tačka za odlazak u nešto drugo, u prostor koji je i stvaran i virtuelan i slojevit značenjima. Ćosićevu praksu, istovremeno ukorenjenu u sadašnjost, projektovanu ka budućnosti i povezanu sa prošlošću, karakteriše mešavna kombinacija svakodnevnih i umetničkih radnji. Ako je, kako umetnik paradoksalno kaže, "umetnost prošlosti bila samo zamena za internet", onda to isto nasleđe može postati subjekt i objekt novih radnji nastalih na mreži i proširenih po njoj.