Roman gradi naizgled svedene i pitke, zapravo, poetički kompleksne celine. Strukturu dela čini specifičan crtež, sa kojim posmatrač lako uspostavlja vizuelni kontakt i neposrednu misaonu vezu. Razumevanje viđenog leži u našem iskustvu, te sličnim sekvencama iz vlastite realnosti koju smo živeli ili snova koje smo snevali.

Bio sam u prilici da boravim u ateljeu u kojem nastaju dela iz Romanovog umetničkog opusa. Radna atmosfera u prostoru rezultira impresivnim brojem crteža ili slika čija je realizacija u toku, ili onih odloženih na police i spremnih za prezentovanje javnosti. Zavidna produkcija svrstana je u niz tematskih celina i svedoči o stvaralačkoj energiji Romana Van Visena i postojanom umetničkom istraživanju.

Umetnik svoju pažnju usmerava ka humanim aspektima, pitanjima pojedinca u zajednici, mestu njegovog življenja, njegovom odnosu prema sredini... Svoja interesovanja i stavove iskazuje kroz scene koje se mogu iščitavati kao hronika događaja i proživljenog. Atmosfera koja se oseća u Romanovim radovima tako posredno dotiče svakoga od nas. Ona stimuliše čula posmatrača, u njoj provejava nemir, lišena je prividnog optimizma, nagoveštava naše strahove i nade, rađa euforiju, konačno, pokreće na razmišljanje.

I naslovi dela: "Svi ćemo otići u raj", "Besciljno lutanje", "Ko je pustio psa?" ili "Autoput za pakao", upućuju na oporu realnost koju živimo i koju umetnik sa nama deli. Sveprisutnim elementima distopijskog društva i globalne regresije, suprotstavljene su sekvence naših sećanja, mesta na kojima smo boravili i situacija koje su obeležili protekle godine. Nesumnjiva je inventivnost u pristupu crtežu, slici i njihovoj realizaciji.

Umetnik ostaje veran postupku korišćenja foto predložaka i kolažiranih elemenata. On interveniše na njima, nadograđuje ih u skladu sa inicijalnom idejom a uspostavljen međusobni odnos elemenata u okvirima kompozicione celine definiše posebnost svakog dela. Pronicljivost ali i višeslojnost u iskazanim stavovima, čine da Romanov vizuelni izraz bude protkan odmerenim smislom za humor i reskim komentarima.

Osećajem za celinu i specifičnim smislom za detalj, umetnik pred nas otvara široki prostor za tumačenje jedne dinamične i potpuno samosvojne poetike. U tom smislu, prizma kroz koju Roman Van Visen vidi svet oko sebe, posmatraču pruža priliku da svojim stavom i sam upotpuni sliku i udahne joj novo viđenje realnosti. Upravo otvorenost i komunikativnost njegovog pristupa čine da umetnost koja je pred nama rađa nadu u novo i drugačije sutra.

Slobodan Radojković