CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
sumanovic tajna pod kupolom

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Videomedeja 19
Videomedeja 17
Noć muzeja 2011
Videomedeja 21
Terra 26
Videomedeja 14
Digital Art 05

Sponzor rubrike
Nina Todorović - Kolaži, video radovi i jedna umetnička knjiga Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageNIŠ. Galerija savrememe likovne umetnosti predstavlja u Salonu 77, od 15. septembra do 2. oktobra 2022, dela Nine Todorović (1973, Beograd). Diplomirala je i magistrirala slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Čedomira Vasića. Doktorirala je pod mentorstvom dr Milete Prodanovića. Izložbu čine kolaži, video radovi i jedna umetnička knjiga. Dobitnik je više nagrada.Image

Image

Prostor može da označava predeo, i predeo može da znači prostor. I jedno i drugo može da se odnosi na pejzaž, mesto, grad, prirodu, ulicu, arhitekturu, privatno i javno, ali i na sećanje, dnevnik, beleške, misli, putovanje i lutalaštvo, prošlost i sadašnjost. Oni takođe uključuju medij, sliku, galeriju, muzej ili ekran televizora i kompjutera. Većina od ovih reči je takođe višeznačna i ne može se lako definisati. Neke od njih karakteriše kontinuitet ili trajanje i diskontinuitet ili prekidanje. Prostor, kao i svaka pomenuta reč nalaze se u samoj srži stvaralačkog opusa umetnice Nine Todorović.

Njeni raniji ciklusi radova poput Alfa gnezda, Arhitekture sećanja, Dekodiranja sećanja i drugih predstavljaju logičan nastavak prethodnog. Svaki je pažljivo izgrađen na mreži različitih medija, tehnika, ličnih emocija umetnice, kao i analize savremenog društva, kulture i sebe kao pojedinca u tom sistemu. Isti je slučaj i sa najnovijim radovima Dnevnik diskontinuiteta kog čine oko tridesetak kolaža malog formata, video radovi i glitch art / gif animacije.

Konceptom radovi i izložba predstavljaju korak dalje u autorkinom istraživanju sopstvenog bića kroz različite slike grada, arhitekture, pejzaža, običnih predmeta, dela antičke i renesansne umetnosti i mnogih drugih motiva. Po rečima umetnice, radovi, već nekoliko godina nastaju kao dnevna beleška - reakcija na dnevne događaje poput odloženih planova, putovanja, ili izgradnje grada kombinovane sa ličnim, intimnim doživljajima različitih pojava. Tim vizuelnim beleškama autorka priključuje reči, rečenice i pre svega crteže ili mape svoga kretanja kroz određena mesta kao specifičan psihogeografski osvrt na određene trenutke.

Kao i u slučaju starijih radova i ciklusa, u fokusu istraživanja umetnice je urbana arhitektura (eksterijeri i enterijeri). Arhitekturi se ovde priključuju i slike prirode ili pejzaži. Po renesansnim shvatanjima, Idealni grad (Città ideale) je u arhitektonskom smislu označavao grad sa osnovom u obliku kruga, kvadrata, pravougaonika ili zvezde. Grad sa uređenim, pravilnim ulicama i planiranom, dobro projektovanom i skladnom arhitekturom. U širem smislu Idealni grad znači po svemu uređeno društvo.

Svako društvo je imalo neko svoje viđenje ovakvog grada. Razlika između prethodnih sistema i ovog današnjeg je, možda, u tome što su oni pokušavali da koliko-toliko stvore neko uređenije mesto. U društvu kapitalizma ideja Idealnog grada je uništena, baš kao i priroda, kultura, istorija i mnoge druge stvari. One su nam dostupne samo u virtuelnom svetu gde se identiteti, slike, priče, apsolutno sve kreira milijardama kodova i piksela. Danas takođe sve počiva na moći sticanja, rušenja, prezentovanja neke utopije, ne zarad boljeg i uređenijeg života, već bogaćenja pojedinca ili određene grupe i izolacije ostalih grupa ili jedinki.

U Idealnom gradu geometrija je centar svega. U središtu geometrije je krug, simbol savršenstva i sklada. U centru današnjeg društva u kojem je grad usled ubrzane i potpuno neplanirane gradnje već uveliko došao do tačke kada je, po rečima Gi Debora "počeo da troši samog sebe" geometrija je nestala, krugovi su zbrisani, a destrukcija i Potemkinova sela su postala sve. Kroz dekonstrukciju i različite geometrijske oblike, među kojima glavno mesto upravo zauzima krug, Nina Todorović gradi slojevite, metafizičke kompozicije stvarnosti i svoga stanja. Na slikama Đorđa de Kirika (Giorgio de Chirico) preovlađuju motivi antičkih skulptura, bogova, stroga arhitektura i odsustvo čoveka. Radovi Nine Todorović imaju neke od ovih motiva, ali metafizičko i otuđenje čoveka je prikazano kroz mape i pre svega kroz motive svakidašnjice.

Motivi i scene prisutne na kolažima nalaze se i u video radovima i glitch art/gif animacijama. Fragilnost pojedinca, sećanja, nestajanje i diskontinuitet umetnica pokazuje kroz mirnu scenu morskih talasa na plaži ili ravnu površinu rečne vode koju narušava povremenim prekidima ili glitch-evima. Glitch ne označava ništa drugo nego kratkotrajnu i prolaznu grešku u sistemu kompjutera koja se popravlja sama od sebe. On je takođe dokaz da digitalna slika baš kao i sve oko nas, nije savršena.

Ono što je takođe ključno u umetničkoj praksi Nine Todorović jeste što načinom prezentacije uvek ide izvan prostora slike, videa i intenzivno uključuje galerijski prostor. Ni jedan njen rad ili ciklus nije planiran, niti pak može da se posmatra zasebno. Strukturom, geometrijskim oblicima, različitim fotografijama, mapama, drugim sadržajima i detaljima radovi korespondiraju sa prostorom galerije transformišući ga u eksponat sam po sebi.

Jelena Matić

Image

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna umetnost (proleće 2016). Iz bogatog repertoara koji...
PANČEVO. Galerija Milorada Bate Mihailovića, Kulturnog centra Pančeva, predstavlja od 23. maja do 5. juna 2017. objekte i instalacije Radivoja ...
NOVI SAD. Mali likovni salon predstavlja od 5. do 16. decembra 2016. slie Zvonka Petrovića. Diplomirao je slikarstvo na Fakultetu umetnosti u...
NJUJORK. Odbor za fotografiju Muzeja moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku jednoglasno je odlučio da 10 fotografija projekta "Dei leči" (Bora...
BANJA LUKA. Muzej savremene umetnosti Republike Srpske (MSURS) u Banjaluci predstavlja od 17. marta do 27. maja 2016. izložbu "Nova...
videomedeja
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Art magazin podrzava Ministarstvo kulture Republike Srbije

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Reportaže
Muzej loše umetnosti je klinička dijagnoza savremnog društva. To čak i nije muzej...
Novosadska likovna umetnica Snežana Petrović i beogradski grafičar Bojan Bikić predstavili su se...
U restauriranom Šuvalovksom dvorcu na obali Fontanke, bivšem Domu prijateljstva, u...
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Barok kod Srba
Dejan Medaković
Barok kod Srba
 
Intervju
Izložbom velikih formata, uglavnom apstraktnih ekspresionista, savremenih slikara i vajara, biće...
Danijel Babić

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Muzej Moderne umetnosti u Parizu priredio je izložbu tri značajna umetnika XX veka: Andre Derain-a (1880-1954), Balthus-a (1908-2001) i Alberta Giacometti-a (1901-1966). Razlog za ovakvu postavku je umetničko prijateljstvo među njima…
Knjige i časopisi
  • ImageKoliko jada može da stane na površinu 491 × 716 cm? Teodor Žeriko je na vrhunski umetnički način dramatizovao temu večne borbe čoveka s prirodom. Ono što je pokazao ovom slikom (pakao smrti, bolesti, pobune, gladi…
Intervjui
  • ImageOd šest decenija postojanja Likovnog kruga, slikaru Vladislavu Šešliji pripadaju poslednje dve, otkad se naselio na Petrovaradinskoj tvrđavi, najpre u zajedničkom ateljeu grupe «Sedam patuljaka», a nedavno se i osamostalivši u sopstvenom prostoru. Rođen je 1965.…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2022. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom