Izložba obuhvata prostorne instalacije izvedene iz prethodnih ciklusa uz određene modifikacije i nove radove namenski rađene za prostor Umetničke galerije. Postavku čine radovi iz 6 ciklusa: "Ideja otvorenog kruga, idelan vizueln forma društva XXI veka", "Dekonstrukcija osećaja tragizma savremenog čoveka", "Svetlosni crteži / objekti", "Vrtlog, život, igra - pokretne slike, pogled unazad" i "Vortex" nastajali u poslednjih desetak godina i "Život je igra" iz 2022. godine.

U svakoj od prostorija/soba Galerije su radovi koji pripadaju određenom ciklusu, a mogućnost kretanja i pogleda iz prostorije u prostoriju i iz ciklusa u ciklus ostvaruje njihovo međusobno prožimanje i svojevrsnu vizuelnu predstavu koja prepoznaje duhovna i emotivna stanja čoveka danas i navodi na promišljanje okolnosti u kojima se odvija život.

Prostorna celina koju Jelena Trajković Popivoda ostvaruje u Umetničkoj galeriji počiva na crtežu u različitim materijalima, od papira i pausa do klirita, audio-vizuelnih koreografija ambijentalnih instalacija do svetlosnih crteža/objekata, i naglašava vreme i kretanje.

Dok o našem svetu i vremenu progovara kroz tela u svim njegovim karakterističnim pokretima ili zastojima, umetnica pred nas stavlja sliku naših nastojanja da razumemo životne tokove.

Budući da je potraga pokret, Jelena Trajković upušta se u značajan poduhvat aktiviranja posmatrača kako bi i on postao učesnik života koji se odvija u njenim instalacijama i crtežima. Često preoblikujući izlagački prostor svojim delom, umetnica pokušava da usmeri misao i kretanje posmatrača, da pokrene i njegova osećanja, u pravcu koji dovodi do velikog razrešenja postavljene dileme o smislu – do katarze. Tako i dela i prostor u kojem su izložena čine jedinstveni ansambl koji svedoči i poziva na promišljanje istinski velikih pitanja.

Telo kao čovečje najjače oruđe i štit umetnica stavlja u pokret u čak dva svoja značajna ciklusa. Igra kao ritmično pomeranje tela, ali i igra kao pojam suprotan ozbiljnosti i statičnosti, prikazana je u oba ciklusa sa nesvakidašnjom vernošću podsticajima koji su, za umetnicu, dolazili iz prošlosti ljudske kulture i umetničkog delovanja. Razumevajući ples kao pokrenutu sliku života, Jelena Trajković pokrenula je svoje crteže, uskovitlala ih i slobodno pustila u izlagački prostor kako bi ga osvojili. Svojim ciklusima ambijentalnih instalacija dodala je i zvuk, kako bi utisak čovekovog plesa sa životom bio sveobuhvatan. Figure koje se uzdižu, spuštaju, hodaju, trče, figure oborene i snažne, prizemljene i pune poleta na crtežima Jelene Trajković prizivaju u svest tok života i smisao - koji često ostaje jednako dalek i blizak.

Humanistička uverenja Jelene Trajković i njena aktivistička umetnička misao našli su svoj izraz u snažnim crtežima ljudske figure. Odluka da svoj opus posveti moći čovekove volje vodila ju je ka novim formama opredmećivanja tog svojstva. Prikazi razuma i emocija u umetnosti su gotovo kodifikovani, ali za „portretisanje“ volje potrebno je razviti sasvim samosvojan umetnički jezik. Jelena Trajković ga je pronašla, usavršila i uspela da kroz pokret iscrta težnju. Njena umetnost je dosledna u svom razumevanju savremenog čoveka i u pokušaju da ga približi smislu.

Nela Tonković
(iz teksta u katalogu izložbe)

Kustos izložbe je Biljana Grković, istoričar umetnosti i muzejski savetnik. Realizaciju izložbe podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.