U seriji fotografija Nikada me ne vidiš sa mesta odakle ja gledam u tebe, autorka koristi različite mogućnosti čitanja pojma Das Unheimliche (mitološke, psihoanalitičke, filozofske) kao polaznu tačku za vizuelnu interpretaciju. Prevod nemačke reči Das Unheimliche na srpski jezik nije u potpunosti moguć, ali postoji nekoliko rešenja koja su najčešće zastupljena u literaturi: začudno, uznemirujuće, nelagodno, jezovito. Sam fenomen reprezentovan je dinamikom koju kreira odnos pejzažnog prostora i ljudske figure.

U seriji fotografija Nikada me ne vidiš sa mesta odakle ja gledam u tebe, autorka koristi različite mogućnosti čitanja pojma Das Unheimliche (mitološke, psihoanalitičke, filozofske) kao polaznu tačku za vizuelnu interpretaciju. Prevod nemačke reči Das Unheimliche na srpski jezik nije u potpunosti moguć, ali postoji nekoliko rešenja koja su najčešće zastupljena u literaturi: začudno, uznemirujuće, nelagodno, jezovito. Sam fenomen reprezentovan je dinamikom koju kreira odnos pejzažnog prostora i ljudske figure.

Fotografije ispituju granicu skrivenog i razotkrivenog, spoznatljivog i nespoznatljivog, baš poput značenja Das Unheimliche koje obuhvata kontradiktornost istovremeno skrivenog i bliskog aspekta nekoga ili nečega razotkrivenog u svom začudnom i, suštinski, nepoznatom obliku. Rad se bavi pogledom u kontekstu nemogućnosti potpunog i verodostojnog uvida u način na koji neko ili nešto gleda ili biva gledan, ali i pitanjem: ko ili šta može da vidi? Obzirom da je uspostavljen odnos između pejzažnog prostora i subjekta,  pejzaž je tretiran kao subjektivnost za sebe - on gotovo da postaje ničeanski ambis koji uzvraća pogled i stupa nemuštu interakciju sa ljudskom figurom.

Kako je Frojd Das Unheimliche doveo u direktnu vezu sa onim što je nazvao primitivnim animističkim mišljenjem, uloga prirode neupitno konstituiše važnu podlogu za ovaj rad: priroda progovara posredstvom elemenata koje nedvosmisleno poseduje, a koji bivaju odabrani kao znakovi jednog hermetičnog jezika. Pojavost dvojnika u drugom delu ove serije fotografija briše pretpostavljenu razliku između originala i kopije i uspostavlja novi sloj začudnosti. Postoji nedoumica o tome koja je od dve figure prva i autentična, te da li je takva podela na prvo i (nepripadajuće, strano i začudno) drugo uopšte moguća. S obzirom da autorka odabira da fotografiše sopstvenu figuru, fotografije su parcijalno razotkrivanje nečega što je i njoj samoj u konačnici i poznato i strano: eksternalizovani pogled na sebe.