Polazeći od nedokučivog Ivana Živić u najnovijem ciklusu slika, prepoznatljivih motiva  predočava umetničku zrelost. Slikarka ostaje verna figuraciji u klasičnom smislu likovnog izraza, dok njeno eksperimentisanje i ulazak u sveru apstrakcije počiva na svetu ideja, promisli i umetničke inspiracije.

Ivanine heroine se i dalje nalaze u imaginarnim, bajkovitim enterijerima obasutim vodom i svetlošću. Ove mlade žene koje plivaju u vodenom prostranstvu su simboli jedne višeslojne promišljenosti slikarke kojoj slikarstvo predstavlja put traganja za onim stvarnim u životu i trenutkom koji ga određuje, usmerava i definiše. Sada senzualnost, putenost i ljubav odišu sa slika, jer su upravo to i osećanja kojima se umetnica bavi.

Kreativan umetnički poriv predstavljaju emocije dok Ivana pronalazi način da figuracijom uz mnoštvo detalja predstavi sreću, tugu, ljubav, strast, melanholiju, ushićenje. Ova stanja i razmišljanja je teško verbalizovati i ona često ostaju u domenu neopipljivog. Ali slikarka svojim umećem i veštinom transformiše ova raspoloženja kroz realne slike prenoseći ideje toka života, energije i duhovnosti. Konkretne predstave i očigledno nisu glavni motiv njenog stvaralaštva, Ivana nije ilustrator emocija i misli.

Ona kroz realne motive prenosi jedan dublji unutrašnji svet koji pokreće misli, osećaje, mirise i zvuke koji nas vode u imaginaran lični svet snažnih doživljaja, uspomena, nadanja, snoviđenja. Lepota koja je prisutna pred okom posmatrača  ukazuje na optimizam i snagu slikarke koja se bori u svakodnevnom životu čuvajući bogatstvo svog unutrašnjeg sveta.

Vrsna likovnost, visok slikarski nivo izvođenja i posvećenost detalju realizovani su vrhunskom crtačkom veštinom, dok boja kao gradivni element slike ima širok spektar.  Kao kod baroknih umetnika narativni sadržaj podržan je svetlošću i senkom. Na ovaj način stvara se iluzija, unosi dramatičnost. Hrabrim koloritskim kontrastima, ponekad i monohromnim slikama stvara prepoznatljiva ostvarnja.

Ivana se ne plaši ni iskrivljenja koja nastaju kao iluzija prelamanja svetlosti u vodi. Krivudavost i refleksija svetlosti obrašuje i samostalno dodeljujući joj svojevrsnu simboliku. Ovde se volumen, masa, prostor i pokret nalaze u balansu, dok stvaraju ujedno stvarne i nestvarne vizuelne i imaginarne fenomene.

Njene slike su kao voda koja nas oslobađa, pruža mir, pročišćava ali donosi vrtloge, strast, neizvesnost, nemir i strah, a njihov cilj mogao bi da bude i san koji će tek uslediti.

Slavica Obradinović, istoričar umetnosti.