Faktor rizika idealan je za umetnički rad jer podiže tonus tempa istraživanja, a nepredvidljivi rezultat daje smisao istraživanju kroz umetnost. Umetnički čin shvatam kao proces, kao niz metoda i postupaka kroz koje dolazim do rezultata...

Aleksandar Leka Mladenović

Nesvakidašnje, provokativne boje i dinamično kadriranje Aleksandra Mladenovića projektuju žestoko prisustvo prototipnog she-punk benda Slits (The Slits), slično onom kada su počinjale u Londonu sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, kada se pank zakuvavao.

Kada je Kerolajn Kun, novinarka i umetnica, snimila fotografije na kojima su ovi portreti zasnovani, i bend i fotografkinja su bile početnice i osvajači muzičke i medijske scene koje su kontrolisali muškarci s vrlo ograničavajućom, pokroviteljskom idejom o tome šta bi mlada žena u umetnosti mogla da bude, kako ona treba da se predstavi, kakav zvuk treba da proizvede, ili kakav stav treba da zauzme kroz njeno pisanje.

Nekoliko žena je počelo da radi na televiziji... još je bilo vrlo malo ili nimalo prostora za žene vizuelne umetnice... Bilo je početnog komešanja zakonodavstva naklonjenog ženama i nagoveštaja o ravnopravnijoj bliskoj budućnosti - usred haosa ranih i sredine sedamdesetih godina prošlog veka, izgledalo je kao da se sve urušava, a s njim je došla prilika da nova posada izađe iz male kutije s oznakom samo za ulogu podrške, u kojoj smo trebale samo dekorativno da sedimo... iz kutije koju je patrijarhalno kapitalističko društvo označilo za nas. Jednostavno, nismo dobijale najbolje poslove! Niti jednaku novčanu nadoknadu!

Nažalost, situacija je i danas previše slična, iako su se stvari znatno popravile. U to vreme, rad žena poput onih u Slits i Kerolajn Kun je učinio mnogo za usađivanje radikalnih novih ideja čiji je značaj samo porastao - iako se, kao što vidimo, žene još bore.

U tom trenutku smo počele da preuzimamo kontrolu nad svojim telima u razvijenom bogatom svetu, osvojile smo prava za koja smo mislili da su temeljno osvojena, a koja se i sada u Americi dovode u pitanje. To je nadrealno, a opet previše stvarno, i uopšte razbešnjujuće. Raspoloženje koje Aleksandar ovde hvata i direktnost njegovog vizuelnog argumenta su ubedljivi. Kao i zvuk, ove slike su pravovremene i čak neophodne kao podsetnik na stav za koji moramo da se izborimo.

Vivijen Goldman