Dominantni segment Gračnerovog opusa vertikalne kladolike skulpture visoke po nekoliko metara - bezmalo da nema manje od dva – najčešće završavaju metalnom "kapom" bilo od železa, bilo od eloksiranog čelika i time kao da umetnik naglašava njihovu težnju da dosegnu nebo. Virtuelno im otvara put u visine kojima one teže jer metal "kape" vezujući za sebe svetslost dopušta formi iluziju širenje u prostor, u visinu.

Gračner skulpturu gradi od tri, četiri kladolika elementa. Nazovimo ih izduženim kvadrima nepravilnih stranica koji se vertikalno nastavljaju jedan na drugi pod manje ili više naglašenim uglom. "Zglob" gde se "sudaraju" i vezuju dva elementa ovih struktura, uvek drugačiji delu daje osobitu dinamiku. Jednom deluje kao da je gornji segment nabijen u donji, drugde kao da donji segment probija onaj iznad njega. Tenzija tih susreta, "zglobova" nosi podosta od slike vremena u kom živimo. I grubost i snagu opstanka. I brutalnost i igru obećanja. Drugde su ti "zglobovi" toliko stanjeni, naprosto sugerišu struk (strukove) skulpturi i zrače neizvešnožću. Kao da će se prelomiti u tim elegantnim, gotovo lirskim strukovima.

Očito umetnikovo savršeno, rekli bi inženjersko baratanje statikom postiže efekte koji nose značaj ovog dela, što govori da u izvedbi imamo posla s iskustvom, a u doživljaju sa idejama.

Gračner se dakle izražava građenjem, stoga je morao naći univerzalne građevne elemente - jednostavne oblike da bi stvorio složena, ali ne zamršena zdanja. Samo majstor kombinovanjem jednostavnog može da stvori složeno delo koje ima značenje, pa otuda i značaj.

Savo Popović