Petar Lubarda je bio jedan od najvećih jugoslovenskih i srpskih slikara 20. veka. Izgradio je karakterističan realistički izraz otkriven domaćoj publici na samostalnim izložbama u Beogradu. Bio je zapažen i na evropskoj i svetskoj sceni, gde je nagrađivan međunarodnim priznanjima u Parizu, Hagu, Sao Paolu, Tokiju, Njujorku, Kalkuti, Beču i mnogim drugim. Prepoznatljive konstante u veoma bogatom Lubardinom opusu ostaju dramska interpretacija sadržaja i oslanjanja na sadržaje realnog sveta.

Postavku čine dela autora koja nisu deo stalne postavke u Legatu Petra Lubarde, niti su izlagana u ovom obimu, dela iz umetničke zbirke Doma Vojske Srbije upotpunjena odabranim delima iz fonda Muzeja Jugoslavije, koja su data na poklon predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu.

Pored slika i crteža na izložbi će se naći i arhivska foto građa Kuće legata,  do sada nepoznata javnosti, foto arhiva Doma JNA, sada Medija centra "Odbrana".

Izložba obeležava i 115 godina od rođenja Petra Lubarde i predstavlja prvo gostovanje u ovoj međuinstitucijalnoj saradnji van Beograda.

Isidora Sekulić je smatrala da u Lubardinim slikama predela nema nikakvog uslađenja prirode, već su prikazani predeli jednostavno i jasno. Pavle Vasić Lubardin stil opisuje kao "prožet snažnom originalnošću". Pisac i kritičar Stanislav Vinaver Lubardu naziva "velikim slikarom" i piše da je odlazio da posmatra Lubardine slike svaki dan čitavih mesec dana koliko je trajala izložba u ULUS-u. Istaknuti kritičar i istoričar umetnosti Milan Kašanin pisao je da je Lubarda "uravnotežen, zdrav i snažan" i "tipičan predstavnik vitalnih i umetničkih sposobnosti našeg čoveka". Miša Bašičević piše da je Lubarda spojio dva izraza "nadrealistički" i "apstraktni".

Zoran Markuš naziva Lubardu "pesnikom epske dramatike" i piše da bi on sa svoja dva remek dela "Bitka na Kosovu" i "Put u Kosmos" mogao da uđe u svaku antologiju savremene svetske umetnosti. Mića Popović je za njega rekao da je "zaista genijalan slikar" i da je "ostavio delo za snove i za antologiju, za obimne ispire i usamljene šetače". Dragoš Kalajić za ulogu Lubarde na domaćoj slikarskoj sceni piše "...pojavljuje se jedan autohtoni, izuzetni izraz svetskog značaja, čije je značenje imalo isključivo nacionalni karakter obuhvatajući geološku i istorijsku, folklornu i kulturnu osnovu zajednice". Kalajić takođe primećuje da su Lubardine slike izražavale kolektivno nesvesno, kao i da je jedno od retkih dela koja mogu da vaspitavaju ljude.

Autorski tim ove jedinstvene izložbe čine kustoskinje Jelena Knežević iz Medija centra "Odbrana", Dina Pavić iz "Kuće legata" i Ana Panić iz Muzeja Jugoslavije. Tokom trajanja izložbe biće organizovana autorska vođenja.