Ova izložba prikazaće retrospektivu nastanka i razvoja stripa sa akcentom na srpski strip u evropskom i svetskom kontekstu i tematski pokriti tri veka srpskog stripa kroz sledeće odeljke: proto-stripovi (praistorija i rana istorija), vizuelno pripovedanje srednjeg veka (sekularno i sakralno), platinasto doba (1880 – 1934), zlatno doba (1935 – 1941), srebrno doba (1953 – 1970), bronzano doba (1971 – 1990), gvozdeno doba (1991 – 2011), silicijumsko doba (danas) i Novi Sad – prestonica stripa.

Izložba "Od Nevena do Betmena" vodi kroz bogatu i dinamičnu istoriju srpskog stripa, od korena vizuelnog pripovedanja u srpskoj kulturi do modernog oblika. Ova istorija je predstavljena kroz rad uglednih i nadarenih tvoraca, kroz teme u rasponu od humoristično-karikaturalnih do priča većih od života. Bićete u prilici da ispratite 150 godina modernog stripa u Srbiji i sve pojave koje su mu prethodile.

Predstavljamo vam vizuelnu šetnju od epske poezije, narodnih priča, naučne fantastike, strave i užasa, superjunaka, melodrame, biografskih romana, istorijskih događaja, komedije, sve do apstraktnog, filozofskog i eksperimentalnog stripa.

Saznaćete (ako već niste znali):

Da je naša potreba da se izražavamo pomoću vizuelnog pripovedanja postala deo glavnog toka naše kulture i tradicije još u srednjem veku, a vremenom joj se dodaje sve više teksta i pojavljuju se preteče stripa koje su prerastale u poznatu formu, kako u svetu, tako i kod nas.

Da smo u stripu, nesumnjivo uvek bili deo dinamičnog sveta u svakoj epohi.

Kako je čika Jova Zmaj postao jedan od pionira stripskog izdavaštva i kako je privukao velike majstore slikarstva da crtaju stripove za njegov časopis Neven.

Kako su rame uz rame kroz priče u slikama izmešani Lav Tolstoj, Henrik Sjenkjevič, Mark Tven, Aleksandar Puškin, Branislav Nušić, Čarls Dikens, August Šenoa, Laza Lazarević, Aleksej Tolstoj, Vilijam Šekspir, Jaroslav Hašek, Aleksandar Dima, Žil Vern, Mihail Šolohov...

Kako su Francuzi u 70–im saznali da neki od najvažnijih stripova njihovog detinjstva 30–ih i 40–ih dolaze iz Srbije / Jugoslavije, a ne iz Sjedinjenih Američkih Država.

Da je put od bajki do superjunaka prilično kratak.

Da je Princeza Ru je u svoje vreme dobila titulu najnadrealističnijeg stripa ikada.

Šta se dešava posle ogrebotine zadobijene od mačke podvrgnute naučnom eksperimentu, kako se aktivira firtućka iz Osake, ali i ko je i šta je Skrapulonska bebica...

Koliki je uticaj stripa na film i likovnu kulturu.

Da su mogućnosti stripa neograničene u odnosu na najskuplje filmske produkcije i da je jedina granica imaginacija stripskih autora.

Zašto smo se uz stripove uvek dobro zabavljali, smejali, plašili, maštali, brinuli, sticali nova znanja...