Prva retrospektivna izložba "Aleksandar Davić: Poslednja dadaistička predstava" predstavlja žanrovski raznovrsnu filmsku i video produkciju Aleksandra Davića u kontekstu savremene vizuelne umetnosti i društveno-političkih okolnosti koje su paradigmatski obeležile angažovani pristup autora i izbor osetljivih tema. Izložba akcentuje najznačajnije umetničke i pedagoške aktivnosti ovog autora, koje se oslanjaju na avangardne tradicije, uvode eksperimentalne postupke i tehnološke inovacije u promišljanju i produkciji pokretne slike i zvuka.

Tokom četiri decenije rada, svoju umetničku praksu je realizovao samostalno i koautorski u oblastima dokumentarnog, eksperimentalnog i igranog filma, muzičkog video spota, video umetnosti, video skulpture i pozorišta. Njegovi filmovi i video radovi su prikazani i nagrađivani na brojnim domaćim i međunarodnim filmskim i medijskim festivalima, i izlagani su u muzejima. U kolekciji MSUV se nalaze kopije dela: "Poslednja dadaistička predstava" (red. A. Davić, video, 1992) i Davićev autorski rad "Očevidac" (video, 1996), kao i video radovi nastali u saradnji sa asocijacijom Apsolutno "Good Evening" (1996) i "Absolutely Dead" (1995).

Internacionalni avangardni pokreti su resurs znanja i inspiracija za većinu filmova i video radova Aleksandra Davića od avangardnog vizuelnog jezika do levih političkih ideologija i anarhizma suprotstavljenih buržoaskom estetizmu i tradiciji. Antologijsko ostvarenje Poslednja dadaistička predstava u njegovoj režiji (1992) predstavlja vanvremenski omaž i reaktuelizaciju ideja internacionalnog pokreta Dada od posebnog značaja u kontekstu dominantnih desnih političkih tendencija poslednje decenije XX veka. Video Poslednja dadaistička predstava je izlagan u muzejima u okviru selekcija najznačajnijih umetničkih dela iz devedesetih godina (MSUV, MSUB). Poslednje ostvarenje Aleksandra Davića, dokumentarni serijal od 6 epizoda Naša istorijska avangarda u produkciji Roremachine (2020), bavi se istorijom avangardnih umetničkih pokreta u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca / Kraljevini Jugoslaviji, periodom između dva svetska rata, dadaizmom, nadrealizamom i zenitizmom.

Davić je svoju pedagošku praksu formalno započeo na Akademiji umetnosti Novi Sad 1992. godine kao asistent na odseku za dramu, da bi od 2013. godine nastavio rad u zvanju redovnog profesora. Filmski stvaraoci koji su bili Davićevi aktivni saradnici čine danas nastavni kadar na dramskom odseku AUNS: Siniša Bokan, Jovan Milinov - Toba, Sabolč Tolnai, Miloš Pušić i dr. Pored formalne (samo)edukacije, njegova interesovanja o umetnosti, tehnologiji i različitim društvenim fenomenima pre svega su bila usmerena ka neformalnoj distribuciji i razmeni znanja koje je integrisao i u rad sa studentima.

Pomagao je i učestvovao u produkciji filmova svojih studenata (npr. rad na montaži filma "Nyári Mozi", red. Sabolč Tolnai), a sa svojim tadašnjim studentima Sabolčem Tolnaijem i Nenadom Miloševićem je realizovao dokumentarni film o studentskom protestu "Ove noge nisu male" (1997). Zajedno sa grupom studenata je učestvovao u reosnivanju Kino Kluba Novi Sad (2001). Između ostalog, kao strastveni istraživač i poznavalac bavio se re-istorizacijom filmske i video umetnosti XX veka na području Vojvodine u projektu / izložbi "Tehnologija narodu! Film i video u Vojvodini" (s Gordanom Nikolić) na kojem je bilo predstavljeno više od stotinu filmova i video radova u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (2013).

Pokrovitelji izložbe su Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Ministarstvo kulture i informisanja, Republika Srbija.