Predmet istraživanja izložbe "Ekstaza" u okviru doktorske teme "Telo i unutrašnji procesi" je telo nakon 40-te godine života, gde se ispituju burne hormonalne, emocionalne i fizičke promene. Saznanjem da će se prirodno i biološki veliki broj hormona ugasiti ili promeniti funkciju, pravim umetnički-istraživački rad koji bi imao fiziološki uticaj na posetioca, podstičući u njemu "pozitivan" rad hormona. Zato ova izložba koristi medij relacione estetike gde se između lјudi i muzike, lјudi i galerije i naposletku lјudi međusobno - uspostavlјa određena interakcija.

Kroz prethodne serije radova "Kancelarijski radnici" i "Čistoća" koje problematizuju sindrom sagorevanja na poslu i nevidlјiv i neplaćeni kućni rad - osvestila sam veliku potčinjenost društvenim i rodnim ulogama. Izlaz nalazim u  osmočasovnoj podeli vremena u kojoj se osam sati radi, osam sati odmara i osam sati kulturno uzdiže. Današnji psiholozi kažu da je za ispunjen život potrebno podjednako rada, odmora i zabave. U polje umetničkog istraživanja uvodim zabavu i spajam je sa kulturom.

U prostor galerije Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu ugrađujem atmosferu kafane sa projektovanim snimcima sa prethodnih zabava, kao i sa otvaranja, čineći  zajedno svojevrsni diptih. U obliku ambijentalne instalacije prostor galerije biće opremlјen za izvođenje muzike i održavanje "kafanskih razgovora", umetničke prezentacije i "kafenisanje". U ovom radu vidlјivo je i zauzimanje muškog prostora moći, jer su do skora kafane bile mesta za muškarce, gde je žena mogla biti poželјna pevačica ili konobarica. Danas su žene i umetnice u velikoj meri osvojile i zavolele prostor kafane. U mojoj izložbi, koja kao podlogu koristi kafanu, ima mesta za uživanje oba pola podjednako.

Podižući nivo hormona uživanja, zadovolјstva i blaženstva ujedno se povezujem sa lјudima, nudeći i njima rešenje protiv prekomernog rada i smanjenog nivoa energije.

Ućešće ljudi u hepeningu koji se snima na otvaranju ujedno predstavlja stvaranje novog rada - videa koji će se prikazivati na redovnoj postavci izložbe. Tako galerija postaje svojevrsni atelje, odnosno radni prostor umetnika.

Maja Rakočević Cvijanov