Andrej Tišma (1952, Novi Sad). Diplomirao 1976. je na Akademiji likovnih umetnosti u Pragu. Samostalno izlaže od 1972. Učestvovao je na preko 600 zajedničkih izložbi u zemlji i oko 40 zemalja sveta. Kao jedan od pionira jugoslovenskog mejl-arta, priključio se 1973. godine ovom međunarodnom pokretu poštanske umetnosti. Autor je i organizator desetak međunarodnih mejl-art projekata i dve mejl-art monografije (Privatni život, 1986. i Priroda daje..., 1992), kao i monografije telefaks umetnosti (FAX HeART, 1995). Objavljene su mu dve knjige vizuelnih radova (Alter-alternativni radovi 1972-1982, 1987. u Vršcu i Andrej Tišma, 1996. u San Francisku). Osnovao je Institut za širenje ljubavi 1991. i pokrenuo časopis Ljubav/Love. Bio je gost predavač na Institut des Hautes Etudes en Arts Plastiques u Parizu 1991. Pokretač je akcije "Embargo Art" 1992. i organizator "Antiembargo kongresa" 1992. u Sremskim Karlovcima. Kompjuterskom grafikom se bavi od 1996, a internet umetnošću od 1997, što ga čini jednim od korifeja digitalne umetnosti u Srbiji. Živi i radi u Novom Sadu. Veb sajt www.atisma.com

Trajna i suštinski određujuća karakteristika umetničke pozicioniranosti Andreja Tišme u istorijskom razvoju jugoslovenske i tranzicione "druge linije" ogleda se u konsekventnoj upotrebi novih medija i strategija u humanistički usmerenom nastojanju da aktivno utiče na svoju mikro i makro društvenu stvarnost, odnosno da revolucioniše celinu života. Njegovo višedecenijski kontinuirano avangardno stvaralačko opredeljenje sadržano je u utopijskoj težnji da mentalnim snagama umetnički interaktivno preoblikuje duhove recipijenata, na temelju bitno drugačijeg vrednosnog i idejnog odnosa čoveka prema prirodi i sebi samom, i stvori svetski poredak korenito drugačiji od vladajućeg kapitalističkog. Stoga je u fizičkoj i virtuelnoj stvarnosti uzbunjivao, razbuđivao i osvešćivao domaću i međunarodnu publiku ideološki subverzivnim slikama, stavovima i emocijama, kritički im ukazujući na temeljne civilizacijske problem i utičući na promenu njihovih medijski proizvedenih mnjenja u cilju izazivanja željenih promena nabolje.

Milan Đorđević

Vazda kontroverzan, meko provokativan, apartno unikatan – kako ga je lična žeđ za razlikom u odnosu na art pretke i svakovrsni mejnstrim oblikovala - Andrej Tišma je za samo sedamdeset godina života i pet decenija svoje art prakse izgradio zavidan, podjednako aktivistički fokusiran, medijski razuđen i planetarno prepoznatljiv opus. To čudo od delatnosti - realizovano mahom nekanonski shvaćenim, idejno dopisanim i rasuto formalizovanim jezicima mejl-arta, fotografije, performansa, videa, digitalnih printova, veb-arta i elektronske muzike - upadljivo je poglavlje Nove umetničke prakse u nekadašnjoj Jugoslaviji i današnjoj Srbiji.

Sve to krasno ilustruje i potvrđuje ova nevelika i netipična, a opet dragocena dijaloško-studijska knjiga, primerno snabdevena akribičnim uvodima u svako tematsko poglavlje iz pera/worda filozofa Milana Đorđevića, kao i njegovim dobro podešenim pitanjima za kojima slede upečatljive odgovorne verbalne kaskade samog Tišme. Dakle autora koji se tu, srećom, ne eksponira samo kao još živo govoreće artističko JA, nego i kao vrstan poznavalac, često i kritičar svoje art epohe, ljudi koji su je gradili i razgrađivali, planetarnih pitanja, mogućnosti opstanka čoveka i prirode čiji smo deo, uključujući igovor umetnosti kao planetarni proces.

Vladimir Kopicl
(iz recenzije)

Knjiga razgovora Subverzija i isceljenje: umetnost Andreja Tišme autora Milana Đorđevića nam detaljno, kroz dijalog autora i umetnika, analizira bogatu, višedecenijsku umetničku praksu Andreja Tišme. U šest poglavlja, posle kraćih uvodnih studija,slede pitanja i opširni odgovori u kojima se umetnik predstavlja kao "svedok i saučesnik" sopstvene umetnosti. Samo letimičan pregled spiskova Tišminih izložbi, samostalnih i kolektivnih, na kojima je učestvovao, kataloga, performansa, knjiga i publikacija u oblasti likovnih umetnosti, poezije i proze, videa i muzičkog delovanja, govori o autoru velikog humanog i stvaralačkog potencijala, koji svaku priliku koristi da iskaže svoj umetnički, likovni pa i društveni angažman i stav, određujući sebe kao savremenu umetničku pojavu koja korespondira sa svojim vremenom i okruženjem.

Vladimir Mitrović
(iz recenzije)