Danas kroz radove iz zbirke imamo uvid u formativne periode umetnika kao što su Šemsa Gavrankapetanović, Bora Iljovski, Marija Dragojlović, Jarmila Vešović, Rastko Ćirić, Tafil Musović i mnogih drugih umetnika koji su već tokom primanja stipendije Fonda ostvarivali značajnu umetničku aktivnost u našoj sredini.

Izložba predstavlja uvid u rezultate višegodišnjeg napora članova udruženja da se zbirka Fonda mladih uredi, adekvatno smesti i prezentuje javnosti. Tokom prethodne dve godine projektom finansiranim od strane Ministarstva kulture depo je značajno uređen, a radovi popisani i smešteni na police. U ovoj godini Ministarstvo kulture je nastavilo sa podrškom prezentaciji Fonda mladih kroz projekte digitalizacije i predstavljanja zbirke. Sve aktivnosti volonterski sprovode članovi udruženja u okviru Radne grupe za depo, uz pomoć muzejskog tehničara zaposlenog u Udruženju, i uz superviziju spoljnih saradnika iz oblasti bibliotekarstva i istorije umetnosti.

Nastala kao rezultat stimulativne mere usmerene prvenstveno na podršku stvaralaštvu mladih umetnika, zbirka je tokom godina sve više narastala a da nikad nije dobila pažnju adekvatnu njenoj vrednosti. Čak ni u doba aktivnog funkcionisanja Fonda nisu izdvajana sredstva za održavanje i čuvanje zbirke, niti je obezbeđen njen trajni smeštaj. Zbirka je više puta preseljivana. Početak stvaranja zbirke koincidira sa rekonstrukcijom Paviljona "Cvijeta Zuzorić" i desetogodišnjim periodom kada ULUS nije korisnik Paviljona, u kome je inače smešten od 1945. godine pa sve do danas.

Drugi prostori kojima je udruženje raspolagalo su se menjali, i tako je rastuća kolekcija premeštana, prvo je zbog gubitka galerijskog prostora u Delijskoj ulici premeštena u neuslovni podrum u Baba Višnjinoj ulici, zatim posle Masarikove ulice smeštena u stan u Mišarskoj ulici, da bi 2018. gubitkom tog prostora usled restitucije najzad bila preneta u depo UP "Cvijeta Zuzorić", gde se i danas nalazi. Zbog urgentnosti stanja zbirke pristupilo se odmah njenom sređivanju, mada je i sam depo Umetničkog paviljona “Cvijeta Zuzorić” u tako lošem stanju da su dela ugrožena zbog prokišnjavanja. ULUS sa velikom nadom iščekuje rekonstrukciju Paviljona, između ostalog i kako bi se zaštitila vredna kolekcija koja više ne treba da se seli.

Pored toga što prikazuje izbor iz velikog broja vrednih umetničkih dela koja ULUS čuva, ova izložba kroz dokumentarni sloj postavke prikazuje jedan instrument kulturne politike iz socijalističkog perioda, ostvarivan u saradnji umetničkih udruženja (ULUS i ULUPUDS) i gradskih institucija kulture (Beogradska zajednica kulture), koji je služio tome da podrži umetničko stvaralaštvo i omogući mladim umetnicima uslove za rad. Prioritet Udruženja likovnih umetnika Srbije tokom njegove stogodišnje istorije uvek je bio poboljšanje uslova za rad umetnika.

Udruženje je iniciralo i tokom dvadeset godina bilo nosilac aktivnosti Stalnog fonda za unapređenje stvaralaštva mladih umetnika likovnih i primenjenih umetnosti. Posle ukidanja fonda usled nesrećnih okolnosti početkom devedesetih, od tada do danas država više ne obezbeđuje mere podrške mladim umetnicima i ulaganja u budućnost kulturne scene na ovaj način. Sada, dok se u izložbenim prostorima u Galeriji u Knez Mihailovoj i oronulom Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić, i pored veoma otežanih uslova, odvija živa programska aktivnost, Udruženje likovnih umetnika potvrđuje se kao mesto gde se stvara umetnost i promišlja njena uloga u društvu. Jedna od važnijih skorašnjih inicijativa udruženja jeste i organizovanje Bijenala mladih, čiji tim je kroz saradnju na izložbi Fonda mladih pružio refleksiju današnje mlade generacije umetnika i kustosa na vrednu baštinu koju čuvamo iz prethodnog perioda.