Borhes, pišući "Vrt sa stazama koje se račvaju", oslikao je poseban lavirint "koji bi se širio, obuhvatao prošlost i budućnost i koji bi, na neki način, uključivao i zvezde". Mislio je o lavirintu nad lavirintima, o lavirintu simbola ostavljenom raznim budućnostima (ne svim).

Lavirint simbola i jeste najveći od svih koji su u istoriji napravljeni, a ostavljen je ne svim budućnostima, jer nisu svi radoznali poput prvih ljudi. U knjizi Postanja, Prvoj knjizi Mojsijevoj, Gospod je rekao Adamu: "Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi, jer u koji dan okusiš s njega, umrećeš" (2:17).

Sa svakim novim saznanjem čovek doživaljava vrstu smrti i ponovnog rođenja. Umire onaj koji je bio pre i rađa se novi, koji je spoznao više, jer je zapisano da su se, nakon kušanja ploda sa zabranjenog drveta, prvim ljudima otvorile oči i oni spoznaše mnoge stvari (3:5-7), a ne samo šta je dobro, a šta zlo. Oni koji teže spoznaji i koji udovoljavaju svojoj radoznalosti, neprestano doživljavaju smrti i ponovna rođenja.

Sa svakim putem, bilo u fizičkom prostoru ili unutar sebe, oni ne samo da se susreću sa nepoznanicama, već u tom nepoznatom ostavljaju i svoj trag. Oni su tragači koji ostavljaju tragove.

Umetnici, kao tragači, ostavljaju dve vrste tragova: spontane (samim svojim prisustvom) i namerne, koji nastaju kao naknadna posledica i reminiscenscija na proživljeno iskustvo. Tako, Ljiljana Bursać crteže inspirisane putovanjima posmatra samo kao naknadnu posledicu. Umetnica zapravo pravi most između doživljenog i naknadno promišljenog, putem svojih dela, u kojima ostavlja i pisani trag takozvanim asemic pismom (koga je imenovao Anri Mišo). Ono je posebno, jer je u istom trenutku lično, univerzalno, ali za one koji nisu tragači nepojmljivo, a nekada čak i nevidljivo.

Svako putovanje za Ljiljanu Bursać se sastoji iz dve faze: iz Faze upoznavanja, koja obuhvata prvu impresiju, odnosno prvu reakciju na nov predeo, i iz Faze provokacije (koja dovodi do nastanka dela, koje je zapravo reakcija).

Put predstavljen na ovoj izložbi je reakcija (i impostacija) na putovanja po Levantu (Sirija, Izrael, Sinaj), na slojeve istorije od prvih dana ljudske civilizacije, preko antičkih vremena, ranog hrišćanstva, pa sve do danas i to vizuelnim jezikom koji je univerzalan i dostupan svima željnim spoznaje.