U svojim radovima Ana Petrović  kombinuje fotografiju, video, zvuk, ready made objekte, te se igra sa samom postavkom, odnosno donosi nam objekte koji se nalaze na fotografijama u stvarnom obliku unutar postavke, ili ih na različite načine menja, te se tako igra sa okom posmatrača, i na neki način rasteže, odnosno donosi nove dimenzije medija u kojima stvara.

Zajednička vizija koja je prisutna u svakom radu je drugačiji način prezentacije stvarnosti, kako bi se istakla prezentacija vizuelnog, koje je višemedijski manipulisano, nagnuto, zaobljeno, koje izlazi iz standarnih okvira, u razgraničenju stvarnosti i reprezentacije, realnosti i vizuelne transmisije iste.

Često umetnost kombinuje realnost i reprezentaciju realnosti, nalazi se negde između onoga što je moguće tehnički vizualizirati i onoga što je moguće samo zamisliti; problem definisanja granica i sposobnosti doživljaja razlike između imanencije i virtualnosti danas je ključno pitanje i filozofije slike i tehnologija vizualizacije. Što je rez između dvaju neusporedivih realiteta tanji, teže je razlikovati stvarnost i svet simulakruma.

Tradicionalne tehnike reprezentacije, od slikarstva, fotografije i filma taj su rez činile najpre drastičnim, a onda sve manje i manje zametljivim. Rubovi ekrana, površina zida, kombinovanje zaslona i readymade predmeta podsećaju na temeljne zakonitosti svake reprezentacije: naime, da je ona uvek drugačija od same stvarnosti, i to je ono čime se umetnica bavi i na šta nam skreće pažnju u svojim radovima. Da gledamo pažljivije, pomnije, detaljnije, da je i vizuelno šire nego nam se na prvi pogled čini.

Nataša Kadin