CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
slobodan knezevic abi

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Dunavski dijalozi 07
Videomedeja 15
Digital Art 08
Dunavski dijalozi 06
Dunavski dijalozi 01
Videomedeja 17
Noć muzeja 2010

Sponzor rubrike
Uticaj likovne umetnosti na savremenu pozorišnu scenografiju Štampaj E-pošta
(2 glasanja)
ImageKoliko je likovna umetnost sastavni deo pozorišne umetnosti, kao i onog što prethodi gotovom proizvodu, odnosno umetničkom delu, najbolje se vidi u terminologiji koja je ostala u pozorišnim radionicama: slikarnica (mesto gde se oslikava dekor), a u pozorištima se zapošljavaju slikari i vajari, za izradu dekora i rekvizite, dok su sami scenografi, najčešće i slikari ili vajari, odnosno grafički umetnici. I sam termin pozorišno slikarstvo i pozorišni slikar, vezuje se za umetnike koji su kreirali, a ponekad i ručno realizovali svoje scenografije, u drami, operi i baletu.Image

Image

Na savremenu pozorišnu scenografiju najveći uticaj su imali upravo slikari i vajari, ali i drugi umetnici, iz sveta muzike i arhitekture. Na samom početku stoje dva imena: Apija i Krejg. Oni su bili i praktičari i teoretičari pozorišne scenografije, koji su je inovirali, unapredili i doveli do toga da se ovaj pozorišni segment ravnopravno tretira sa glumom i režijom, da se uzdigne od običnog pozorišnog dekora do pozorišne umetnosti, odnosno do umetnosti uopšte.

Adolf Apija (Adolphe Appia, 1862-1928) se još kao dečak od 16 godina zainteresovao za pozorište, kada je video Fausta, Šarla Gunoa (Charles-François Gounod, 1818-1893). To ga je podstaklo da se zainteresuje za muziku (studirao je muziku na Lajpciškom konzervatorijumu, a potom i muzičku školu u Drezdenu), a kasnije se proslavio sa scenskim dizajnom za opere Riharda Vagnera (Richard Wagner, 1813-1883). Tako je ovaj Švajcarac, inače arhitekta, postao jedan od prvih teoretičara scenskog osvetljenja i dekoracije. Apija je odbacio do tada dominirajuće dvodimenzionalne scenografije i zamenio ih sa trodimenzionalnim, tzv. živim scenografijama, jer je verovao da je nijansa neophodna, koliko i svetlost, da bi se stvorila veza između glumca i ambijenta predstave, u vremenu i prostoru. Korišćenjem kontrole intenziteta svetlosti, boje i manipulacije, Apija je stvorio (ili otvorio) novu perspektivu dizajna scene i osvetljenja pozornice. Na tom tragu je i još uvek aktuelna insenacija Gunoovog Fausta u Srpskom narodnom pozorištu, koju je režirao Aleksandar Nikolić, a scenski osmislio Saša Senković (premijera je bila 2. novembra 2019. na sceni "Jovan Đorđević").

Drugi inovator pozorišne scenografije, Edvard Gordon Krejg (E. G. Craig, 1872-1966), Englez, koji je živeo u Nemačkoj, Italiji, Francuskoj (gde je i umro, u Vansu, baš kao i veliki poljski i svetski pisac, autor avangardnih komada, Vitold Gomrobovič (Witold Gombrowicz, 1904-1969),  tri godine kasnije. Nema podataka o tome da su se sreli, a i da jesu, verovatno bi se verbalno posvađali, jer su obojica bili ekscentrični, svaki na svoj način).

Krejgova ideja o korišćenju neutralnih, mobilnih, nereprezentativnih ekrana kao scenskog uređaja je verovatno njegov najpoznatiji scenografski koncept. Godine 1910. Krejg je podneo patent koji je sa značajnim tehničkim detaljima opisao sistem preklopnih i fiksnih panela koji se mogu brzo urediti kako bi zadovoljili i unutrašnje i spoljašnje scene.

Druga inovacija je bila u osvetljenju pozornice. Krejg je osvetljavao scenu odozgo, postavljajući svetla na plafon pozorišta. Boja i svetlost su takođe postale centralne za njegove scenske konceptualizacije.

Treći izuzetan aspekt njegovih eksperimenata u pozorišnoj formi bili su njegovi pokušaji da integriše elemente dizajna sa svojim radom sa glumcima. Krejgova mizanscena nastojala je da artikuliše odnose u prostoru između pokreta, zvuka, linije i boje.

Jedna od najčuvenijih njegovih predstava je Hamlet, u Moskovskom umetničkom pozorištu (Московский Художественный театр), 1911. godine (nastala u saradnji sa Konstantinom Stanislavskim / Константин Сергеевич Станиславский, 1863- 1938).

A onda primat preuzimaju ruski umetnici, pre svega slikari, predstavnici avangardne umetnosti, koji su najvažnije rezultate upravo postigli u scenografiji i kostimografiji. Glavni pokretači ruske apstrakcije bili su Vasilij Kandinski (Василий Васильевич Кандинский, 1866-1944), koji je ujedno i autor prve apstraktne slike (1910. godine), potom M. F. Larinov (Михаил Фёдорович Ларионов, 1881–1964) i N. S. Gončarova (Натaлья Сергeевна Гончарoва, 1881-1962), koji su utemeljitelji rajonizma (rus. лучизм, lučizm [raйonizm], od fr. rayon - luč [zraka]), dok je Kazimir Maljevič (Казимир Северинович Малевич, 1879-1935), začetnik suprematizma, bio najradikalniji od njih. Tu je i konstruktivizam Vladimira Tatljina (Владимир Евграфович Татлин, 1885-1953), čije su ideje preneli u Evropu vajari: Aleksandar Arhipenko (Олександр Порфирович Архипенко, 1887-1964), rođen u Ukrajini; potom Antoan Pevzner (Антуан Певзнер, 1886-1962) i Naum Gabo (Наум Абрамович Певзнер, 1890-1977, Gabo je njegov pseudonim), braća, ruski umetnici čija imena i prezimena upućuju na njihovo strano (francusko-jevrejsko) poreklo.

Vesnik avangardne umetnosti u Poljskoj, nesumnjivo je Tadeuš Kantor (Tadeusz Kantor, 1915-1990). On je bio reditelj i scenograf, ali, pre toga slikar i grafičar. Autor je više umetničkih manifesta i osnivač avangardnog pozorišta "Cricot 2”, koje je svoje predstave izvodilo u Krakovu, ali i u nekoliko evropskih gradova. Sa jednom od njih (Mrtav razred), gostovali su i na Bitefu, u Beogradu, 1977. godine. Sve svoje predstave Kantor je, ne samo režirao i "dirigovao” glumcima tokom njihovog izvođenja, već je i scenski osmišljavao, do svakog detalja. To nisu bile samo scenske rekvizite, nego umetnički predmeti, često neodvojivi od tela glumca. Paralelno je izlagao svoje slike, a posle njegove smrti (1990), dekor i rekvizita iz njegovih predstava su postali umetnički eksponati, tzv. objekti umetnosti.  Kantoru su slikarstvo i pozorište bili neodvojivi.

Kada je naša scena u pitanju, pozorišno slikarstvo i scenografija dobijaju veliki polet posle Drugog svetskog rata. Srpski i jugoslovenski slikari, a potom i scenografi, Miomir Denić (1913-1996), Milenko Šerban (1907-1979) i Vlada Marenić (1921-2010), podigli su scenu naših pozorišta na evropski nivo, što je potvrđeno i kroz mnoge nastupe naših pozorišta u Londonu, Moskvi, Parizu i drugim svetskim centrima.

Veliki je broj izuzetnih scenografa u našim pozorištima (Miodrag Tabački, Kikinda 1947. Autor je preko 300 scenografija i 100 kostimografija za dramske, baletske, operske i lutkarske predstave. Dobitnik je brojnih nacionalnih nagrada. Akademik SANU; Boris Maksimović, Novi Sad 1949. Realizovao je mnogobrojne scenografije za balet, opere, operete, koreo-drame, mjuzikle, drame i komedije. Samo u Srpskom narodnom pozorištu uradio je 40 scenografskih rešenja. Sarađivao je sa najznačajnijih našim rediteljima, kao i sa rediteljima iz SAD; Ukrajine, Holandije, Francuske, Grčke, Rumunije, Italije, Mađarske, Velike Britanije, Rusije... Posle odlaska iz SNP-a, nastavio je scenografski rad i sa zapaženim uspehom gradi umetničku karijeru u Narodnom pozorištu u Beogradu; Geroslav Zarić, Trstenik 1951. Tokom karijere realizovao je oko 200 scenografija. Radio je scenografije za pozorište i televiziju. Bio je redovni profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradz. Bavi se i slikarskom i scenskim dizajnom. Jedan je od osnivača grupa Akt i Nova osećajnost. Član je ULUPUDUS-a, u statusu slobodnog umetnika. Zvanje istaknutog umetnika dodeljeno mu je 1996. godine; Jasna Dragović, Beograd 1954. Uradila je scenografiju za oko 30 domaćih i koprodukcionih filmova, isto toliko pozorišnih predstava kao i scenografiju za oko 200 televizijskih projekata. Učesnik je na stranim i domaćim izložbama; Željko Piškorić, Pančevo 1961. Bavi se pozorišnom i filmskom scenografijom i izlagačkim aktivnostima. Bio je član umetničke grupe Art Circus (1995-2005). Član je umetničkih grupa MFX (Multiflex) i HTP (Happy Trash Production) sa kojima je izlagao u zemlji i inostranstvu. Njegove novije autorske scenografije uključuju predstave "Čas anatomije” (SNP, 2017); "Hamlet” (SNP, 2016); "Čarobna frula" (SNP, 2016); "Smrt Ivana Iljiča" (SNP, 2015); "Istraživači noćnih mora" (Pozorište mladih, 2014); ”High Life” (SNP, 2013) i "Galeb" (SNP, 2012); Aleksandar Denić, Beograd 1963. Autor je većeg broja pozorišnih i filmskih scenografija, kako kod nas tako i u inostranstvu. Radio je sa nizom poznatih inostranih imena poput: Arnold Barkus, Majkl Baset, Uli Edel, pozorišnih reditelja poput Tanje Mandić Rigonat, Frank Kastorf, Martin Kušej, Armin Petras, Ivica Buljan, Darjan Mihajlović, Dejan Mijač, Branislav Mićunović i filmskih režisera poput Srđana Karanovića, Emira Kusturice, Gorana Markovića, Miloša Radovića, Srđana Dragojevića. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada: Velika nagrada Srbije, nominacija Emi, Zlatni vitez, Kristalna prizma, Zlatna mimoza, Zlatni ćuran. Faust- nemačka nacionalna nagrada; Saša Senković, Temerin 1964. Zaposlen je u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu i docent je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Bavi se scenografijom, primenjenom skulpturom i grafičkim dizajnom. Autor je preko 50 realizovanih pozorišnih scenografija. Sarađivao je sa rediteljima iz regiona i Evrope. Scenografije je realizovao u Srbiji, Češkoj, Mađarskoj i Rumuniji. Radio je na izradi scenografija i scenskih elemenata za preko 200 predstava; Jasmina Holbus, Beograd 1968. Diplomirala je 1996. godine dizajn enterijera na Chelsea Collage of Art & Design u Londonu. Član je ULUPUDS-a od 2007. godine, sa statusom samostalnog umetnika. Enterijerom bavi se profesionalno od 1997. godine. Od 2003. godine angažovana je kao scenograf na izradi više od trideset pozorišnih predstava; Marija Kalabić, Beograd 1972. Diplomirala na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. 2003. godine postala član ULUPUDS-a u zvanju slobodnog umetnika. Od 2008. godine zaposlena u Narodnom pozorištu u Subotici. Aktivno se bavi scenografijom od 1997. godine i do sad je realizovala preko 70 pozorišnih scenografija. Izlagala svoje radove na Praškom kvadrijenalu 2003., učestvovala na izložbi World Stage Design u Torontu 2005., na Majskoj izložbi , na izložbi sekcije scenografije i kostimografije Curtain up , kao i na 4., 5. i 6. YUSTAT-ovom Bijelnalu scenskog dizajna; itd), koji su potvrda da je likovnost i dalje jedan od najvažnijih scenskih segmenata.

Koliko je likovnost prisutna u pozorišnim predstavama, ponekad čak i dominantna, može se videti i iz imenovanja, koje su u dvadesetom veku, teatrolozi i pozorišni kritičari davali pojedinim teatarskim tendencijama - likovni teatar, vizuelno pozorište, i slično. O približavanju pozorišta i likovne umetnosti, ponekad čak i poistovećivanju, svedoče brojni okrugli stolovi i rasprave o tome koliko je likovna umetnost uticala na pozorište i obrnuto - uticaj pozorišta na likovnu umetnost. Da podsetimo samo na činjenicu da su Bitef, u pratećim programima, od 1968. do 1972. godine, pratile izložbe koje je realizovala Galerija 212, pod nazivom "Likovni Bitef”. BITEF je, nesumnjivo, prvi kod nas omogućio susretanje pozorišta i vizuelne umetnosti, tj. novih pozorišnih tendencija i nove umetničke prakse.

Dr Zoran Đerić

Image

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja
Iz kalendara art događaja
17.12.2021 - 31.12.2022 | 20.22
Novosađani biraju - Izložba istoimenog projekta
08.09.2022 - 31.12.2022 | 19.00
Antikolonijalni muzej - Grupna izložba
22.09.2022 - 22.12.2022 | 19.00
Modernizam u delima iz Galerije Matice srpske
24.09.2022 - 23.01.2023 | 19.00
Mrđan Bajić - Retrospektiva
24.09.2022 - 04.12.2022 | 20.22
Sava Šumanović i evropski realizmi između dva svetska rata

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. Galerija Fakulteta likovnih umetnosti predstavlja od 12. do 30. decembra 2016. izložbu "Uroš Predić - Crteži i studije iz zbirke...
NOVI SAD. Galerija Bel Art, u saradnji sa umetničkim studijom Wolf Art, predstavlja od 16. decembra 2016. do 5. januara 2017. izložbu pod nazivom...
BEČ. Tokom jeseni 2017. godine u centru pažnje velikih izložbi u bečkim muzejima biće Piter Brigel Stariji (8. septembar - 3. decembar 2017....
U Kulturnom centru Srbije u Parizu u sredu, 21. januara 2015. u 18 časova biće otvorena izložba slika Tijane Kojić pod nazivom "Krug"....
KIKINDA. Na ovogodišnjem sazivu učestvuju: Dragan Rajšić (Srbija), Marko Crnobrnja (Srbija), Igor Antić (Francuska), Varol Topač...
Veb sajt za likovne umetnike
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Art magazin podrzava Ministarstvo kulture Republike Srbije

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Galerija Dina Vierny priredila je izložbu povodom obeležavanja...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. U periodu od 21. juna do 23. oktobra 2017. Centar Pompidu...
KIKINDA. Simpozijum "Terra" osnovan je i prvi put održan 1982. godine. Od tada se održava...
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Srpski slikari XVIII-XX veka
Dejan Medaković
Srpski slikari XVIII-XX veka
 
Intervju
Danijela Babića nazivaju "najaktivnijim protagonistom novosadske slikarske scene". ...
Korina Gubik

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
NOVI SAD. Nedavno me je u Parizu jedna osoba pitala čime se bavim i ja sam joj odgovorio da sam umetnik. Sledeće pitanje je bilo "A kakav tačno umetnik?" I ja sam tu ućutao. Ljudima obično kažem da sam vizuelni ili likovni umetnik. Ako im...
Knjige i časopisi
Rečnik pojmova likovnih umetnosti i arhitekture, tom I, koji obuhvata pojmove i termine od slova A pa sve do Đ, ostvario je autorski tim najeminentnijih srpskih stručnjaka, pod rukovodstvom akademika Milana Lojanice. Između tri osnovna...
Intervju
Likovni krug, udruženje umetnika Petrovaradinske tvrđave, ove godine obeležava šest decenija svog postojanja. Za pomenuto vreme, kroz ovu umetničku koloniju prošlo je više od stotinu umetnika najrazličitijih pravaca i...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2022. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom