Usred okolnosti u kojima sam se našla (bila sam primorana da pijem razne lekove) pažnju mi je privlačila masovna medijska propaganda lekova i suplemenata. Instant rešenja za različite tegobe, od prehlade do mnogo ozbiljnijih problema, nuđena su na medijima svakodnevno, izrabljujući težnju ljudi za boljim životom.

Preispitivanje opšteg stanja u kojem se nalazimo kao društvo je racionalno poteglo i skeptičnost koja nije postojala ranije. Da li smo mi zapravo samo savršeni konzumenti proizvoda koji nam zapravo i ne trebaju? Da li zaista postoji samopouzdanje zapakovano u kapsuli, koje se nakon unošenja u organizam raspakuje i postane deo naše ličnosti?

Zanimljivo je da te proizvode kupujemo ne dovodeći u pitanje njihov sastav, njihov pravi sadržaj - da li nam zaista pomaže ili šteti?

Tema kojom se trenutno bavim, upotreba pilula u savremenim okolnostima, je nastala kao reakcija na izgrađenu, nametnutu potrebu za njima. Radovi nastaju kao upozorenje na probleme koje može da izazove oslanjanje isključivo na ovakvu vrstu "rešenja". Očuvanje zdravlja, kao jedan od prioriteta svakog čoveka, polazi od životnih okolnosti, društvenih presija, utilizacije ličnog vremena. Mi kao društvo treba da izgradnjom novih socijalnih struktura i konstelacija doprinesemo brisanju potrebe za veštačkim pojačivačima dobrog raspoloženja.

Pilule na crtežima imaju sugestivni karakter, izranjaju iz mase koja bi mogla biti i netaknuti pejzaž. Dok zapravo grade atmosferičan prikaz duševnog ili psihičkog stanja, one deluju iz dubine radova, kao nesvesna poruka. Postupkom crtanja (brisanjem i odsustvom boje) sugerišem stanje anksioznosti i neizvesnosti.

Uz veliki format dodatno skrećem pažnju na dominantnu, potencijalno obuzimajuću ulogu koju imaju u našem životu.

Crteži su nastali bez predložaka i skica, spontanom i intuitivnom gradnjom uz dozu neizvesnosti njihovog konačnog ishoda, kakvu osećamo i prilikom upotrebe tableta i ishoda dejstva.

Ana Stojković