 Mali likovni salon, Novi Sad. April 2006.
Vizuelno normiranje preovlađujućih senzibiliteta savremenog čoveka (usamljenost, postvarenje, akcentovanje spoljnog image-a u odnosu na klasična merila "bića" i "suštine"), prisutno u radovima autorke, predstavlja svojevrsni kontinuitet vizuelne prakse Mićićeve, i to, pre svega, u odnosu na predhodno realizovanu video-instalaciju ironičnog naziva: "Korisnik trenutno nije dostupan".
   Utopijsko izlaganje odeće za svaki dan
Odeća za svaki dan Milice Mićić tematizuje sablasni svet "vešalica i garderobera", naizmenično pripisujući i oduzimajući "auru" izolovanim odevnim predmetima strogih ili u pozadinu utapajućih kontura, asimetričnih ili udvostručenih komada odeće, pri čemu su apstraktna tela, neka vrsta "podmetača", "vešalice" ili "kontrolora" i "prenosnika" vladajućih kulturnih obrazaca, koji se mogu iščitati iz odabranih komada odeće prisutnih na crtežima svedenog kolorita, kao i njima odgovarajućih, fetiških svojstava robe. Vizuelno normiranje preovlađujućih senzibiliteta savremenog čoveka (usamljenost, postvarenje, akcentovanje spoljnog image-a u odnosu na klasična merila "bića" i "suštine"), prisutno u radovima autorke, izvedenih pretežno u kombinovanij tehnici, predstavlja svojevrsni kontinuitet vizuelne prakse Mićićeve, i to, pre svega, u odnosu na predhodno realizovanu video-instalaciju ironičnog naziva: Korisnik trenutno nije dostupan.
Aktuelnost ove postavke, međutim, ne počiva samo u tome što ona efektno kodira svet javnog bleštavila i bespredmetni magizam XXI veka, nego što, osim ove dijalektički izvedene detekcije njegove istine, svojom subverzivnošću u odnosu na taj svet, uspostavlja razliku kao negaciju i kritiku vremena lažnih snova, u kome tela i njihove odevne replike beživotno vise, odražavajući svu distopijsku prazninu savremenog univerzuma.
Dr Divna Vuksanović
Milica Mićić (1970). Diplomirala na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu gde je i magistrirala na odseku za slikarstvo. Član ULUS-a. Radi kao samostalni slikar. Izlagala na više samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Nagrade: Oktobarska nagrada grada Beograda za slikarstvo (1984), Nagrada "Petar i Vera Lubarda" za crtež (1993), Nagrada "Petar i Vera Lubarda" za seriju crteža (1994). |
IGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 2003.
Kako god pisali, rukom, pisaćom mašinom, kompjuterom, na početku je pred nama ona gola hartija, ili prazan ekran. Vetar smisla seje pismena, niknu tekstovi i na kraju sklope se knjige ili, u našem slučaju, časopis. Nadamo…
Kombinovana tehnika, pesak, zemlja, pepeo, kolaž, višeslojnost, strukture koje imitiraju grafite, zid, neke su od tehničkih karakteristika novog ciklusa radova novosadskog slikara Danila Vuksanovića, koje je premijerno imala prilike da vidi italijanska publika. Nakon prošlogodišnjeg gostovanja…
