CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
35. Internacionalni simpozijum skulpture Terra

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Videomedeja 22
Digital Art 05
Videomedeja 11
Videomedeja 12
Terra 18
Dunavski dijalozi 00
Terra 26

Sponzor rubrike
Jesenja izložba UPIDIV-a 2022 Štampaj E-pošta
(1 glas)
ImageNOVI SAD. U Arhiv Vojvodine, od 29. novembra do 23. decembra 2022. godine biće predstavljena Jesenja izložba Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine (UPIDIV). 45 učesnika: grafički dizajn, foto dizajn, dekorativno slikarstvo, dizajn tekstila, savremeno odevanje, unikatna keramika, arhitektura i dizajn enterijera, teorija likovne, primenjene umetnosti i dizajna, primenjeno vajarstvo.Image

Image

Učesnici: Teodor Ajduk, Ana Popov, Darko Babić, Teodora Bikicki, Dunja Branovački, Oltvanji Iren Vekonj, Lajoš Vekonj, Tatjana Vojnov, Dragana Garić Jovičić, Vladimir Mitrović, Daniela Gibanica, Sima Gucunski, Vojislav Dević, Senka Đorđević, Dunja Đuragić Dugandžić, Marija Erdelji, Vesna Živanović, Dejan Ilić, Danica Jevđović, Rajko R. Karišić, Igor Kekeljević, Milica Kovačević, Petra Kosnić, Ljiljana Krtinić, Violeta Labat, Nenad S. Lazić, Geza Lenert, Aleksandar M. Lukić, Željko Mandić, Branislav Marković, Dobrila Martinov, Darko Milosavljević, Čaba Nemet, Ana - Leda Pop, Zdravko Rajčetić, Lidija Ramač, Jelena Rodić, Željko Savić, Dušanka Sremački, Nataša Stojanović Beronja, Anastasija Stojković, Simonida Todorović, Aleksandar Topić, Smiljana Hadžić, Miroslav Šilić.

Današnja produkcija u oblasti primenjene umetnosti i dizajna kod nas i u svetu, pokazuje tendenciju brisanja oštre linije između društveno angažovanog i autonomnog umetničkog dela. O ovome svedoče veoma izraženi trendovi prožimanja različitih umetničkih disciplina. Svet umetnosti je stvorio paradoks u vidu fiktivne arene, u kojoj klasici, avangardisti, večita gerila (potreba za subverzijom) i dizajneri naše stvarnosti, deluju veoma složno, ne po političkom programu, već prema sopstvenom impulsu i raspoloženju. Čini se da se emocija ponovo vraća u sferu primenjene umetnost, jer umetnik više ne želi da služi političkoj grupi, već samom sebi i sopstvenom egu.

Iz tog razloga umetnici ne téže revoluciji kakvu smo preživeli sa ruskom avangardom koja je verovala da služi društvenom progresu...

Pritisak društva koje nameće klasifikacije, podele, kontrolu, svrstavanje u kalupe, proizvodi osećaj teskobe i kod umetnika. Dug prema tradiciji s jedne i novi mediji s druge strane usmeravaju umetnike ka eksperimentu, čime oni beže iz nametnutih kalupa, ali ne u smislu epohalnog otkrića, na šta je ciljala stara avangarda, već u smislu igre koja podstiče kombinatoriku različitih medija, sadržaja i njihove interpretacije (npr. narodna i ulična umetnost, umetnost andergraund stripa, umetnost tetovaže). Zato danas više ne govorimo o postojanju umetnosti „na ivici“, već isključivo o „glavnom toku“.

Naizgled paradoksalno, to nas ponovo dovodi do tačke u kojoj se javlja potreba za ukrupnjavanjem kreativnih delatnosti. A još juče smo veliki broj disciplina oslobodili od balasta glavnih umetničkih oblasti.

Tako je keramika nakon Drugog svetskog rata vodila svoju borbu za nezavisnost od vajarstva. A sad mnogi keramičari razmišljaju vajarski i mnogi vajari koriste keramiku za širenje promišljaja o skulpturalnoj umetnosti.

Danas su i atelje, i ulica, i otvoren prostor prirode, i ne zaboravimo internet, postali laboratorije kakvu je, recimo, imao ruski vajar i arhitekta Vladimir Tatlin. Tatlin je kao jedinstvena umetnička pojava u oblasti primenjene umetnosti i dizajna, u svom studiju zajedno sa saradnicima dizajnirao skulpture-letelice i predmete za svakodnevnu upotrebu, projektovao imaginarne građevine osmišljavao i izrađivao skulpture i umetničke slike. Dakle, nije se zadržavao samo u jednoj umetničkoj disciplini, već je stvarao u više njih. I pri tome je imao retku povlasticu da u svakoj od tih kreacija projektuje sopstvenu ideju o funkciji umetnosti.

Danas u vremenu pojačane individualnosti, umetnici primenjenih umetnosti i dizajneri imaju istu potrebu. Arhitekte se bave opremom za knjige i časopise, grafički dizajneri slikaju ili vajaju, vajari izrađuju mozaike, veb dizajneri se bave digitalnom fotografijom...

Zato se sve više čuju glasovi umetnika da se oblasti primenjene umetnosti i dizajna objedine pod jedinstvenim nazivom - vizuelna umetnost.

Osim što se ovim pojmom brišu terminološke granice, brišu se i granice unutar ljudske kreativnosti i okrepljuje se, što je važnije, individualizam kao antiteza opšterasprostranjenom kolektivizmu i globalizmu. Sve ovo vodi ka ideji o rađanju novog pravca u obrazovanju umetnika i dizajnera i njihovom budućem radu.

dr Zdravko Rajčetić, teoretičar medija i umetnosti

Image

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Umetnost u Srbiji na danasnji dan

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti Niš 2020. godine obeležava 50 godina postojanja i rada. Značajan jubilej Galerija će...

NOVI SAD. Osvaldo Sibils rođen je 1961. u Urugvaju, a živi i stvara u Barseloni. Bavi se crtežom, umetnošću zvuka i video-performansima....

NOVI SAD. Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine predstavlja, od 21. marta do 1. aprila 2022, skulpture Magdalene Pavlović (1989, Beograd)....
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti predstavlja u Paviljonu u Tvrđavi, od 10. do 30. oktobra 2019, video instalaciju Svetlane Volic...
ODŽACI / NOVI SAD. Ovogodišnji IMAF festival, 22. po redu, kreće u novu avanturu odlazeći u područje virtuelne stvarnosti. Veći deo programa...
Veb sajt za likovne umetnike
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Povodom Izložbe slika Vere Molnar u galeriji ...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariski muzej Grand Palais organizovao je grandioznu izložbu ...
Koliko je likovna umetnost sastavni deo pozorišne umetnosti, kao i onog što ...
Knjige o umetnosti
Hans Belting - Slika i kult
Hans Belting
Slika i kult. Istorija slike do epohe umetnosti
 
Intervju
Martin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi ...
Mladen Marinkov

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Ove godine, Galerija Matice srpske nakon obeležavanja velikog jubileja, u 176. godini postojanja potvrđuje kontinuitet trajanja na liniji tradicionalnog i modernog, priređivanjem monumentalne izložbe nedovoljno poznatog umetnika, renesansnog...
Knjige i časopisi
Gradina broj 11 u duhu koncepcije koju je zacrtalo Uredništvo da priređuje i temate koji predstavljaju balkansku književnost, donosi tekstove posvećene grčkoj književnosti. Za razliku od drugih temata ovaj nije zamišljen da bude...
Intervju
Likovni krug, udruženje umetnika Petrovaradinske tvrđave, ove godine obeležava šest decenija svog postojanja. Za pomenuto vreme, kroz ovu umetničku koloniju prošlo je više od stotinu umetnika najrazličitijih pravaca i...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom