CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Dunsvski dijalozi 2022

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Videomedeja 20
Videomedeja 22
Dunavski dijalozi 02
Terra 18
Videomedeja 23
Dunavski dijalozi 05
Terra 23

Sponzor rubrike
Jesenja izložba UPIDIV-a 2022 Štampaj E-pošta
(1 glas)
ImageNOVI SAD. U Arhiv Vojvodine, od 29. novembra do 23. decembra 2022. godine biće predstavljena Jesenja izložba Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine (UPIDIV). 45 učesnika: grafički dizajn, foto dizajn, dekorativno slikarstvo, dizajn tekstila, savremeno odevanje, unikatna keramika, arhitektura i dizajn enterijera, teorija likovne, primenjene umetnosti i dizajna, primenjeno vajarstvo.Image

Image

Učesnici: Teodor Ajduk, Ana Popov, Darko Babić, Teodora Bikicki, Dunja Branovački, Oltvanji Iren Vekonj, Lajoš Vekonj, Tatjana Vojnov, Dragana Garić Jovičić, Vladimir Mitrović, Daniela Gibanica, Sima Gucunski, Vojislav Dević, Senka Đorđević, Dunja Đuragić Dugandžić, Marija Erdelji, Vesna Živanović, Dejan Ilić, Danica Jevđović, Rajko R. Karišić, Igor Kekeljević, Milica Kovačević, Petra Kosnić, Ljiljana Krtinić, Violeta Labat, Nenad S. Lazić, Geza Lenert, Aleksandar M. Lukić, Željko Mandić, Branislav Marković, Dobrila Martinov, Darko Milosavljević, Čaba Nemet, Ana - Leda Pop, Zdravko Rajčetić, Lidija Ramač, Jelena Rodić, Željko Savić, Dušanka Sremački, Nataša Stojanović Beronja, Anastasija Stojković, Simonida Todorović, Aleksandar Topić, Smiljana Hadžić, Miroslav Šilić.

Današnja produkcija u oblasti primenjene umetnosti i dizajna kod nas i u svetu, pokazuje tendenciju brisanja oštre linije između društveno angažovanog i autonomnog umetničkog dela. O ovome svedoče veoma izraženi trendovi prožimanja različitih umetničkih disciplina. Svet umetnosti je stvorio paradoks u vidu fiktivne arene, u kojoj klasici, avangardisti, večita gerila (potreba za subverzijom) i dizajneri naše stvarnosti, deluju veoma složno, ne po političkom programu, već prema sopstvenom impulsu i raspoloženju. Čini se da se emocija ponovo vraća u sferu primenjene umetnost, jer umetnik više ne želi da služi političkoj grupi, već samom sebi i sopstvenom egu.

Iz tog razloga umetnici ne téže revoluciji kakvu smo preživeli sa ruskom avangardom koja je verovala da služi društvenom progresu...

Pritisak društva koje nameće klasifikacije, podele, kontrolu, svrstavanje u kalupe, proizvodi osećaj teskobe i kod umetnika. Dug prema tradiciji s jedne i novi mediji s druge strane usmeravaju umetnike ka eksperimentu, čime oni beže iz nametnutih kalupa, ali ne u smislu epohalnog otkrića, na šta je ciljala stara avangarda, već u smislu igre koja podstiče kombinatoriku različitih medija, sadržaja i njihove interpretacije (npr. narodna i ulična umetnost, umetnost andergraund stripa, umetnost tetovaže). Zato danas više ne govorimo o postojanju umetnosti „na ivici“, već isključivo o „glavnom toku“.

Naizgled paradoksalno, to nas ponovo dovodi do tačke u kojoj se javlja potreba za ukrupnjavanjem kreativnih delatnosti. A još juče smo veliki broj disciplina oslobodili od balasta glavnih umetničkih oblasti.

Tako je keramika nakon Drugog svetskog rata vodila svoju borbu za nezavisnost od vajarstva. A sad mnogi keramičari razmišljaju vajarski i mnogi vajari koriste keramiku za širenje promišljaja o skulpturalnoj umetnosti.

Danas su i atelje, i ulica, i otvoren prostor prirode, i ne zaboravimo internet, postali laboratorije kakvu je, recimo, imao ruski vajar i arhitekta Vladimir Tatlin. Tatlin je kao jedinstvena umetnička pojava u oblasti primenjene umetnosti i dizajna, u svom studiju zajedno sa saradnicima dizajnirao skulpture-letelice i predmete za svakodnevnu upotrebu, projektovao imaginarne građevine osmišljavao i izrađivao skulpture i umetničke slike. Dakle, nije se zadržavao samo u jednoj umetničkoj disciplini, već je stvarao u više njih. I pri tome je imao retku povlasticu da u svakoj od tih kreacija projektuje sopstvenu ideju o funkciji umetnosti.

Danas u vremenu pojačane individualnosti, umetnici primenjenih umetnosti i dizajneri imaju istu potrebu. Arhitekte se bave opremom za knjige i časopise, grafički dizajneri slikaju ili vajaju, vajari izrađuju mozaike, veb dizajneri se bave digitalnom fotografijom...

Zato se sve više čuju glasovi umetnika da se oblasti primenjene umetnosti i dizajna objedine pod jedinstvenim nazivom - vizuelna umetnost.

Osim što se ovim pojmom brišu terminološke granice, brišu se i granice unutar ljudske kreativnosti i okrepljuje se, što je važnije, individualizam kao antiteza opšterasprostranjenom kolektivizmu i globalizmu. Sve ovo vodi ka ideji o rađanju novog pravca u obrazovanju umetnika i dizajnera i njihovom budućem radu.

dr Zdravko Rajčetić, teoretičar medija i umetnosti

Image

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
Termin umetnička kritika egzistira u nejasnoj odrednici značenja i specifičnom spoju dveju reči - umetnost / kritika, kada nismo sigurni da li se...
ČAČAK. Čačak je dobio prvu monumentalnu skulpturu Olge Jevrić u javnom prostoru. Gotovo 15 godina nakon nastanka te ideje koja je realizovana ...
NOVI SAD. Novom izložbom, od 24. oktobra 2020. do 17. januara 2021, Galerije Matice srpske "Matrica. Monologija Danila Vuksanovića", autor...
Čime započeti priču o ćiriličnom pismu, u današnjem vremenu otuđenom od kulture pismenosti, kada gotovo čitavo tehnologizovano...
NOVI SAD. Žiri u sastavu Sava Stepanov, likovni kritičar (predsednik), Slavica Popov, istoričarka umetnosti i likovna kritičarka i Vesna Latinović,...
Veb sajt za likovne umetnike
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
Zarobljen u svojoj kući u Normandiji, jedan od najuticajnijih britanskih likovnih umetnika Dejvid...
KIKINDA. Na ovogodišnjem sazivu učestvali su: Karen Maher (Peru), Tagir Subhankulov...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariski muzej Orsay priredio je izložbu na kojoj su izloženi ...
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Barok kod Srba
Dejan Medaković
Barok kod Srba
 
Intervju
Hoće li ili neće korona odneti život i kulture, promeniti ga, na koji način, zašto je to...
Pavle Jovanović

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
JP "Sportski i poslovni centar Vojvodina", Novi Sad. 5 - 15. decembar 2008.
Pravo učešća na imali su svi studenti umetničkih akademija i visokih škola u svetu na kojima se izučava plakat u okviru redovnog...
Knjige i časopisi
Tu ulicu u njemu, njegovom spisateljskom rukom, prokrčila je ona, Letonka, Asja. Ova se ulica zove Ulica Asje Lacis po onoj koja ju je kao inženjer prokrčila u autoru. Letovao je na Kapriju, beše to jun 1924. godine,...
Intervju
Čedomir Pakuševskij Čed živi i radi u Milanu. Ima svoj dizajn studio FullScream gde je kreativni direktor. Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Magistrirao je na Politehničkoj školi za dizajn, Politehničkog...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom