CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Novi Sad - Evropska prestonica kulture 2022

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Digital Art 08
Videomedeja 17
Terra 23
Terra 18
Videomedeja 20
Digital Art 03
Videomedeja 21

Sponzor rubrike
Jesenja izložba UPIDIV-a 2022 Štampaj E-pošta
(1 glas)
ImageNOVI SAD. U Arhiv Vojvodine, od 29. novembra do 23. decembra 2022. godine biće predstavljena Jesenja izložba Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine (UPIDIV). 45 učesnika: grafički dizajn, foto dizajn, dekorativno slikarstvo, dizajn tekstila, savremeno odevanje, unikatna keramika, arhitektura i dizajn enterijera, teorija likovne, primenjene umetnosti i dizajna, primenjeno vajarstvo.Image

Image

Učesnici: Teodor Ajduk, Ana Popov, Darko Babić, Teodora Bikicki, Dunja Branovački, Oltvanji Iren Vekonj, Lajoš Vekonj, Tatjana Vojnov, Dragana Garić Jovičić, Vladimir Mitrović, Daniela Gibanica, Sima Gucunski, Vojislav Dević, Senka Đorđević, Dunja Đuragić Dugandžić, Marija Erdelji, Vesna Živanović, Dejan Ilić, Danica Jevđović, Rajko R. Karišić, Igor Kekeljević, Milica Kovačević, Petra Kosnić, Ljiljana Krtinić, Violeta Labat, Nenad S. Lazić, Geza Lenert, Aleksandar M. Lukić, Željko Mandić, Branislav Marković, Dobrila Martinov, Darko Milosavljević, Čaba Nemet, Ana - Leda Pop, Zdravko Rajčetić, Lidija Ramač, Jelena Rodić, Željko Savić, Dušanka Sremački, Nataša Stojanović Beronja, Anastasija Stojković, Simonida Todorović, Aleksandar Topić, Smiljana Hadžić, Miroslav Šilić.

Današnja produkcija u oblasti primenjene umetnosti i dizajna kod nas i u svetu, pokazuje tendenciju brisanja oštre linije između društveno angažovanog i autonomnog umetničkog dela. O ovome svedoče veoma izraženi trendovi prožimanja različitih umetničkih disciplina. Svet umetnosti je stvorio paradoks u vidu fiktivne arene, u kojoj klasici, avangardisti, večita gerila (potreba za subverzijom) i dizajneri naše stvarnosti, deluju veoma složno, ne po političkom programu, već prema sopstvenom impulsu i raspoloženju. Čini se da se emocija ponovo vraća u sferu primenjene umetnost, jer umetnik više ne želi da služi političkoj grupi, već samom sebi i sopstvenom egu.

Iz tog razloga umetnici ne téže revoluciji kakvu smo preživeli sa ruskom avangardom koja je verovala da služi društvenom progresu...

Pritisak društva koje nameće klasifikacije, podele, kontrolu, svrstavanje u kalupe, proizvodi osećaj teskobe i kod umetnika. Dug prema tradiciji s jedne i novi mediji s druge strane usmeravaju umetnike ka eksperimentu, čime oni beže iz nametnutih kalupa, ali ne u smislu epohalnog otkrića, na šta je ciljala stara avangarda, već u smislu igre koja podstiče kombinatoriku različitih medija, sadržaja i njihove interpretacije (npr. narodna i ulična umetnost, umetnost andergraund stripa, umetnost tetovaže). Zato danas više ne govorimo o postojanju umetnosti „na ivici“, već isključivo o „glavnom toku“.

Naizgled paradoksalno, to nas ponovo dovodi do tačke u kojoj se javlja potreba za ukrupnjavanjem kreativnih delatnosti. A još juče smo veliki broj disciplina oslobodili od balasta glavnih umetničkih oblasti.

Tako je keramika nakon Drugog svetskog rata vodila svoju borbu za nezavisnost od vajarstva. A sad mnogi keramičari razmišljaju vajarski i mnogi vajari koriste keramiku za širenje promišljaja o skulpturalnoj umetnosti.

Danas su i atelje, i ulica, i otvoren prostor prirode, i ne zaboravimo internet, postali laboratorije kakvu je, recimo, imao ruski vajar i arhitekta Vladimir Tatlin. Tatlin je kao jedinstvena umetnička pojava u oblasti primenjene umetnosti i dizajna, u svom studiju zajedno sa saradnicima dizajnirao skulpture-letelice i predmete za svakodnevnu upotrebu, projektovao imaginarne građevine osmišljavao i izrađivao skulpture i umetničke slike. Dakle, nije se zadržavao samo u jednoj umetničkoj disciplini, već je stvarao u više njih. I pri tome je imao retku povlasticu da u svakoj od tih kreacija projektuje sopstvenu ideju o funkciji umetnosti.

Danas u vremenu pojačane individualnosti, umetnici primenjenih umetnosti i dizajneri imaju istu potrebu. Arhitekte se bave opremom za knjige i časopise, grafički dizajneri slikaju ili vajaju, vajari izrađuju mozaike, veb dizajneri se bave digitalnom fotografijom...

Zato se sve više čuju glasovi umetnika da se oblasti primenjene umetnosti i dizajna objedine pod jedinstvenim nazivom - vizuelna umetnost.

Osim što se ovim pojmom brišu terminološke granice, brišu se i granice unutar ljudske kreativnosti i okrepljuje se, što je važnije, individualizam kao antiteza opšterasprostranjenom kolektivizmu i globalizmu. Sve ovo vodi ka ideji o rađanju novog pravca u obrazovanju umetnika i dizajnera i njihovom budućem radu.

dr Zdravko Rajčetić, teoretičar medija i umetnosti

Image

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
SUBOTICA. Graski muzej. Publika će prvi deo izložbe "Slikarstvo i vajarstvo jugoslovenskih autora iz umetničke zbirke Gradskog muzeja Subotica...
U osunčanom danu jednog utorka, u prestoničkoj glavnoj ulici, sa zgrade / Kuće legata motrili su me crno beli mešoliki brkovi jednog od...
Ima u delatnosti predavača i profesora, u njihovoj želji da ceo život posvete onima koji znanju manje od njih, i to bez mnogo koristi, samo sa...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. 100-ta godišnjica smrti slavnog francuskog vajara Ogista Rodena obeležena je u Parizu prigodnom izložbom u...
KIKINDA. Simpozijum "Terra" osnovan je i prvi put održan 1982. godine. Od tada se održava svake godine od 1. do 31. jula, u objektu stare...
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Neprocenjivo vredna kolekcija slika slavnog ruskog kolekcionara...
NOVI SAD. Spomen-zbirka Pavla Beljanskog 2021. godine obeležava veliki jubilej, 60 godina od ...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Galerija Dina Vierny priredila je izložbu povodom obeležavanja...
Knjige o umetnosti
Hans Belting - Slika i kult
Hans Belting
Slika i kult. Istorija slike do epohe umetnosti
 
Intervju
Vajar Mladen Marinkov rođen je 1947. godine u Novom Sadu. Diplomirao na Akademiji za likovne...
Bojan Kiridžić

Prethodno objavljeni radovi:
Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
NOVI SAD. Nedavno me je u Parizu jedna osoba pitala čime se bavim i ja sam joj odgovorio da sam umetnik. Sledeće pitanje je bilo "A kakav tačno umetnik?" I ja sam tu ućutao. Ljudima obično kažem da sam vizuelni ili likovni umetnik. Ako im...
Knjige i časopisi
Monografija je objavljena u okviru programa izdavačke delatnosti Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i pruža mogućnost novog i drugačijeg iščitavanja rada Emerika Feješa u kontekstu umetnosti dvadesetog veka u Vojvodini.
Intervju
Zgrada Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Dunavskoj 37 nedavno je gotovo u potpunosti renovirana, a izlagačka sezona u ovoj ustanovi zvanično je otvorena velikom retrospektivnom izložbom Mire Brtke. Renoviranje je započeto u avgustu, a...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2023. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom