Eksperiment, termin koji se vezuje uglavnom za nauku, ima važnu ulogu u umetnosti, često je usled njegovih primena dolazilo do pomaka i proboja u stvaranju prelomnih umetničkih dela, na prvom mestu u okviru tehnologije tradicionalnih medija, zatim stvarajući poetiku istraživanja novog i drugačijeg da bi danas umetnici i naučnici bili istraživači  gde se i jedni i drugi podjednako prepoznaju u svojoj težnji ka napretku i prevazilaženju determinacije u nauci i umetnosti.

Eksperiment je jedan stvaralački postupak koji vodi i nauku i umetnost do novih saznanja. Prostor umetnosti je danas jedan hibridan prostor, kao laboratorija, gde se kombinuju i isprobavaju različite strategije i umetnički kao i neumetnički mediji. U ovoj sferi eksperimenta umetnici često istražuju esencijala pitanja čovekovog života i smisla njegovog postojanja. Zahvaljujući sve većoj svesnosti pojednica, pa tako i umetnika o značaju usklađivanja sa prirodom u cilju njenog očuvanja, u umetnosti je često prisutna forma Bio arta, oblast gde umetnici stvaraju u okviru spajanja bio-tehnologija i umetnosti tako što kao medij koriste različite mikroorganizme.

Posmatranje mikroorganizama kroz miroskop je polazna tačka stvaralaštva Sonje Bojanić, slike koje vidi transponuje u digitalni medij što je u skladu sa postulatima moist media, formom umetnosti gde se odvija fuzija bioloških i kompjuterskih procesa. Sama tehnološka dostignuća omogućila su nam da prirodu sagledamo drugačije, da vidimo i ono što je nevidljivo i tako pojmimo svu njenu lepotu i bogatstvo prizora koje nam nudi, samim tim i da je bolje razumemo. Na digitalnim slikama koje dobija interveniše u cilju postizanja likovnosti, stavljajući akcenat na stvaralačku invenciju, udaljavajući se tako od samog predmeta gde on dobija drugačije značenje od onog koje ima u nauci.

Ona posmatra prirodu, odnosno mikroorganizme i predstavlja ih kao estetski doživljaj, dok je u srži ovog posmatranja povezivanje sa prirodom polazeći od najsitnijih, okom nevidljivih stvari koje nam priroda pruža. Transformiše perspektivu posmatrača ali i umetnika, svesnost o postojanju i koegzistiranju toliko različitih vrsta života na planeti traži od nas da promenimo ugao gledanja. Umesto posmatranja jedne šire slike, jer se svako kao individua različito razvija, umetnica predlaže jednu nano prespektivu, perspektivu jedinke, sve jedno da li mikroorganizma ili čoveka.

Slavica Žarković