Naslov, osim plemenitog poetskog zvuka, navodi na kategoriju izreka zagonetnog semantičkog korena. Time je genuinom tragaocu uputila neodoljivi izazov. Koren izazovu je osnovana slutnja da će odgonetka značenja dati istinski odgovor i na nesvakidašnji likovni govor, do ovog trenutka neviđen u Katarininim delima. Istina, njegove tragove srećemo u ornamentalnim detaljima ranijih dela, no, uvek u funkciji realnih asocijacija na ukrase sa odeće.

Katarina je oduvek vidno sklona zasnivanju likovne strukture na crtačkoj okosnici, gradeći misaonu ekspresiju u kojoj prepoznajemo traganja po istorijskom nasleđu. Stoga, ni u ovoj markantnoj celini nije izneverila vlastite likovne i idejne postulate, oslanjajući se na spoznaju bajkovitih značenja unutar poetsko-književne i folklorne likovne baštine slovenskih naroda, koju odražava doslednost u duhovito naglašenoj ornamentalnosti linija.

Čitav ovaj izrazito lirsko-kontemplativni ciklus Katarina je izvela beskrajnim strpljenjem vezilje a veštim i sigurnim crtačkim rukopisom besprekornog duktusa, prateći svoju meditativnu misao.

Osnovno likovno obeležje se očitava u gradnji, u osnovi pejsažnog prizora, doslednom primenom paralelnih linija, "namreškanih" nizovima meandara, čija sukcesija insinuira neprekidne tokove, svrsishodno oblikujući dinamiku kompozicije, ali i svetlosne mene unutar čitavog likovnog tkiva.

Očitavanjem smisaone svrhe ovih meandara, dospevamo do asocijacije na morske talase, ali i na grgotanje brzih rečnih tokova. Kao i do nepobitne spoznaje prisustva naglašene i likovno vešto imputirane prostornosti - nezamenljivi utisak, koji samo pogled u morske daljine može da izazove.

U svrhu oblikovanja predstave beskraja, umetnica je poentirala znakovitom linijom doticanja neba i vode - horizontom, uz povremeni akcenat prisustvom Sunca ili Meseca. Čitav ciklus nosi nedvojbeni utisak o prisustvu melanholije, pojačan monohromijom u dva, dosledno sprovedena vida: ljubičasti crtež na beloj podlozi i beli crtež na crnoj podlozi. U kontekstu očitavanja smisla, ne odolevamo snažnoj asocijaciji na ambivalenciju, kao regularnu pojavu unutar ljudske prirode!

Vesna Todorović