"Niški crtež" je, kao revijalni tip izložbe, od 1991. godine organizovan na inicijativu umetnika iz Niša čineći skroman presek stvaralaštva u mediju crteža lokalne zajednice tako da se u prvoj izlagačkoj deceniji ukupan broj učesnika se svodio na nešto više od stotinu učesnika.

Međutim, tokom vremena došlo je do organizacionih  promena tako da Niški crtež postepeno prerasta u tradicionalnu manifestaciju konkursnog tipa u kojoj učestvuju likovni stvaraoci ne samo iz Niša i okoline, nego iz šireg okruženja izazvaši veliko interesovanje umetnika.

Pored toga, organizator izložbe (Galerija savremene likovne umestnosti) od 2000. godine, nakon trogodišnje pauze, utvrđuje koncepcijske odrednice zasnovane na postavljanju određenog problema u nameri da umetnike podstakne da odreaguju raznovrsnim likovnim iskazima čineći izložbu sadržajnijom i uzbudljivijom.

Pored niških umetnika koji su učestvovali svake godine na izložbi već više od dve decenije evidentno je sve veće interesovanje umetnika iz cele Srbije i regiona tako da je do sada na izložbama "Niškog crteža" učestvovalo preko hiljadu učesnika. Ove godine interesovanje umetnika je bilo na zavidnom nivou tako da je od pristiglih 138 radova Žiri odabrao 112 radova.

Negujući crtež kao osnovnu, samostalnu  likovnu disciplinu Galerija SLU ne samo da obogaćuje svoj godišnji program, nego pruža na uvid likovnoj i široj javnosti celu skalu promena u poimanju crteža kao medija tokom proteklog vremena sve do aktuelnih umetničkih praksi uključujući se u tokove savremenih vizuelnih tendencija.

Ovogodišnji umetnički projekat Niškog crteža se bavi pojmom izolacije ili nekih "Novih prostora" u teorijskom i empirijskom kontekstu nastojeći da mapira mnoštvo potencijalnih značenja. Celokupan koncept je zasnovan na redefinisanju uobičajenih, poznatih prostora i kreiranju novih, tajnovitih mesta u kojima se prepliću fantastika i stvarnost.

Fokusirajući se na mesta izvan ponuđenih istina i licemerja našeg doba umetnik najpre pozicionira niz problema savremenog društva na globalnom nivou, a potom sugeriše nove ideje otvarajući inovativne puteve za razumevanje nove stvarnosti. Kroz mogućnosti sagledavanja drugačijeg, slobodnijeg, stvarnog ili imaginarnog mesta otvaraju se nove mogućnosti oslobađanja vizuelne percepcije.

Ukrštanjem, prožimanjem poznatog i nepoznatog,  u procesu otkrivanja  novih prostora umetnik dostiže autentične, vanvremenske sadržaje. Odnosi između prostora i vremena se dovode u kontakt formirajući višedimenzionalani univerzum.

U savremenoj umetničkoj praksi se formiranje novih prostora najčešće razume kao proizvod ili novi oblik komunikacije u procesu stvaranja otvorenog umetničkog dela.

U istom kontekstu je važan, teorijski rad jednog od najpoznatijih mislioca XX veka Mišela Fukoa, posebno tekst “Drugo mesto”, kao rasprava o heterogenim prostorima naše svesti, gde se heterotopije pojavljuju kao prostor: "Prostor u kome živimo, koji nas izvlači iz nas samih, u kojem dolazi do erozije naših života, našeg vremena i naše istorije, prostor koji nas muči i troši, takođe je, sam po sebi, heterogen prostor" (Foucault 1967: 16.3).