CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
 

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Digital Art 07
Digatal Art 01
Noć muzeja 2013
Noć muzeja 2012
Terra 26
Digital Art 09
Terra 17

Saša Pančić - Višemedijska izložba Štampaj E-pošta
(9 glasanja)
ImageMP_art café galerija, Novi Sad. Novembar - decembar 2007.
Izložbu sam koncipirao na primljenoj poruci sa jedne i sročenom likovnom odgovoru sa druge strane. Serijom crteža Pismo I, II, III... i video radova, prikazujem imaginarni prostor u neprekidnoj transformacij. Muzika određuje kulturne okvire, daje pokretnoj slici vremensku odrednicu i pretvara ih u prolazne tačke-orjentire... Izložbu čini: Tri video rada (po 3 minuta), tekstovi - citati Jevgenija Zamjatina i niz crno belih - dvoslojnih crteža, ciklus "Pismo".


Jevgenij Zamjatin 1920. godine piše knjigu MI, u kojoj duboko ironiše sa sistemom kontrolisanog društva, razigrano bez zlobe i mržnje pogađa sve apsurdne tačke komunističko - sovjetskog sistema. Revolucionarni vrtlog ruši sve pred sobom, stremi naprednoj budućnosti i prikazuje se u obliku veličanstvenog poretka, novog – uzvišenog  sistema koji doseže kosmos. Jedan od retih uzvodnih plivača u matici revolucije, Jevgenij Zamjatin koristi humor u odbranu zdravog razuma. Njegov  snažni eho dolazi do nas, postaje jasno primenljiv na savremeni život. Kao da se ništa nije promenilo, krug se zatvorio i  mi postajemo deo iste tačke o kojoj pisac piše. Na jedan drugi način, bez ideološkog rama i pod nekim drugim imenom, prepoznajemo se u Zamjatinovom ogledalu, bezlični i apersonalni, prekriveni kulturom visoke produktivnosti i masmediskih zvezda.

“Opet nije ono. Opet sa vama, moj nepoznati čitaoče, ja govorim kao da ste vi... Recimo, stari moj drug, R-13, pesnik, crnačkih usana,- ma njega svi poznaju. A međutim, vi ste – na Mesecu, na Veneri, na Marsu, na Merkuru – ko bi vas znao, gde ste i ko ste.”

Izložbu sam koncipirao na primljenoj poruci sa jedne i sročenom likovnom odgovoru sa druge strane. Serijom crteža  Pismo I, II, III... i video radova, prikazujem imaginarni prostor u neprekidnoj transformacij. Muzika (Hendriksa, Aboriđina i Bibera) odredjuje kulturne okvire, daje pokretnoj slici vremensku odrednicu i pretvara ih u prolazne tačke-orjentire... Izložbom pišem svoje pismo i adresiram ga – na ruke pošiljaocu, u vreme i prostor nastanka Ruskog konstruktivizma sa kojim se on poigrava.

Citati iz knjige MI Jevgenija Zamjatina koje ću koristiti na izložbi

"Za iracionalne formule, za moje V-1, mi ne znamo odgovarajuća tela, mi ih nikada nismo videli.... Ali u tome baš i jeste užas što ta tela-nevidljiva-postoje, što obavezno neminovno moraju postojati: zato što u matematici, kao na ekranu, promiču ispred nas njihove ćudljive, bodljikave, senke-iracionalne formule; a matematika i smrt – nikad ne greše. Iako ta tela ne vidimo u našem svetu, na površini, za njih postoji-neizbežno mora da postoji-čitav ogroman svet onamo, iza površine..."

"Govore da postoji cveće koje se rascvetava samo jednom u sto godina. Zašto da ne bude i takvo cveće koje cveta jednom u hiljadu-u deset hiljada godina. Možda o tome do danas nismo znali samo zato što nam je baš sad naišlo to jednom u hiljadu godina. I sad, blažen i pijan, spuštam se niz stepenište ka dežurnoj i brzo, na moje oči, svuda unaokolo nečujno prskaju hiljadugodišnji pupoljci, i rascvetavaju se fotelje, cipele, zlatne pločice,sijalice, nečije tamne dlakave oči, gravirani stubovi ograde, ispuštena na stepenik maramica, stoči dežurne, nad  stočićem-nežno-mrki, pegavi obrazi Ju. Sve je neobično, novo, nežno, ružičasto, vlažno."

"Evo šta: zamislite-kvadrat živ, divan kvadrat. I on treba da ispriča o sebi, o svom životu. Svatite-kvadratu bi najmanje palo na pamet da priča kako su mu sva četiri ugla ravna: on to prosto ne vidi-toliko je to za njega obično, svakodnevno. Eto, čitavo vreme u tom kvadratnom položaju. Eto, na primer, ružičasti taloni i sve što je u vezi sa njima: za mene je to-jednakost četiri ugla, ali za vas je to, možda, malo složenije nego Njutnov binom."

"Čudnovato: zar se nikakvo sredstvo ne može izmsliti da se izleči ova bolest snevanja, ili da se učini razumnom-možda čak i korisnom."

"Mislio sam: kako se i moglo desiti da drevnim ljudima nije padala u oči sva apsurdnost njihove književnosti i poezije? Ogromna veličanstvena snaga umetničke reči – traćila se potpuno uzaludno Prosto smešno: svako je pisao šta mu pada na pamet. To je isto tako smešno i apsurdno kao i činjenica što je more kod  drevnih ljudi puna 24 časa tupo udaralo o obalu, milioni kilogramometara sadržanih u talasima – odlazili su samo na zagrevanje osećanja kod zaljubljenih. Mi smo iz zaljubljenog šapata talasa – dobili elektriku, od zverke koja štrca besnu penu – napravili smo domaću životinju; i isto tako smo ukrotili i osedlali – nekada divlju – stihiju poezije. Sad poezija – nije više bezočni slavujev zvižduk: poezija je – državna služba, poezija je – korist."

"Naši pesnici više ne lebde u sedmom nebu: oni su se spustili na zemlju; oni sa nama u korak idu uz zvuke strogog mehaničkog marša Fabrike muzičkih instrumenata; njihova je lira – jutarnje šuštanje električnih četkica za zube i stravični tresak varnica u Mašini Dobrotvora, i veličanstveni eho himne Jedinstvenoj Državi, i intimno odzvanjanje kristalno – blistavog noćnog suda, i uzbudljiva lupnjava roletni koje padaju, i veseli glasovi najnovije kuvarske knjige, i jedva čujni šapat uličnih membrana. Naši su bogovi ovde, dole, sa nama – u Birou, u kuhinji, u radionici, i klozetu; bogovi su postali kao mi: ergo – mi smo postali kao bogovi. I mi ćemo, moji neznani planetarni čitaoci, doći k vama da bismo vaš život učinili božanstveno razumnim i tačnim, kao što je naš..."

"Kako to: nemate zašto? Kakav je to čudan način – da me smatraju samo nečijom senkom. A možda ste baš vi – moje senke. Zar vas ja nisam naselio po ovim stranicama – još do nedavno samo četrvrtastim belim pustinjama. Zar bi vas bez mene videli svi oni koje cu povesti sobom po uskim stazicama redova?"


Saša Pančić je završio postdiplomske studije crteža na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi Dragana Lubarde. 1989. diplomirao je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. U statusu Samostalnog umetnika. Član je ULUS-a. i Academie Europeenne des ARTS a.s.b.l. (Section Grand-Duche de Luxembourg).
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2016
Sadržaji Art magazina - Top 15
♥ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći broj ocena
♣ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći rejting
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Pregled galerija
Verovali ili ne ...
Donacije za Art magazin

Popularno
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Značajan pariski muzej Orsay predstavio je veliku ...
PANČEVO. Galerija Milorada Bate Mihailovića, Kulturnog centra Pančeva, predstavlja od 23. maja do...
Fondacija "Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture" u cilju uspostavljanja ...
NOVI SAD. Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića i Nacionalni savet...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Iz arhive art događaja
18. mart - 6. april 2009. Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad
Retrospektivna...
Savremena galerija, Zrenjanin. 7. mart - 1. april 2011.
Radovi dve mlade umetnice...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Septembar 2006.
Inspirisana...
Umetnost umesto reklame
Klikni ovde za više informacija o projektu
 
Bojan Kiridžić

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Muzej Moderne umetnosti u Parizu priredio je izložbu tri značajna umetnika XX veka: Andre Derain-a (1880-1954), Balthus-a (1908-2001) i Alberta Giacometti-a (1901-1966). Razlog za ovakvu postavku je umetničko prijateljstvo među njima…
Knjige i časopisi
Intervjui
  • ImageEdvard Lusi Smit posetio je Jugoslaviju u septembru mesecu, na poziv i u pratnji svoga prijatelja slikara Radovana Kragulja. Kragulj je ove jeseni otvarao izložbe u domovini - u Beogradu i u Novom Sadu. Gospodinu Edvardu…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2017. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom