Radovi koje izlažem, pojedinačno su bez naziva. Tako ovaj naziv postaje zajednički, objedinjujući za sve radove koji se nalaze na izložbi. Radovi su: slike na platnu, slike na daskama, zatim slike na papiru i slike objektima. Kombinovala sam tehnike, akrilne boje, tuš, lepila pirinčani kineski papir, koristila četku i pero za crtanje. Objekte sam pravila kao likovne celine od već postojećih predmeta, slagala ih, igrala se, slikala predmetima.

Ovo je potpuno nastavak mog dosadašnjeg načina rada i bavljenja slikom. Likovnost, slika , prizor to je ono što me i dalje interesuje; izražavanje kroz čistu likovnost, likovnim elementima. Svi radovi na izložbi čine jednu likovnu celinu. Po oblicima, boji, ritmu, liniji... sve je jedna ista likovna priča. Sve je povezano. Sve je - "pravljenje slike". Radovi su nastali krajem 2021. i tokom cele 2022. godine.

Jelena Ilić

Dugo sam pokušavao da nađem naslov tekstu koji bi govorio o najnovijoj izložbi Jelene Ilić i - nasukao se već na početku. Jedino što se učinilo smislenim je ostaviti spisak naslova, pa nek posetilac / čitalac sam izabere. Mogu se slobodno čitati i kao pesma. Jer zaista ne znam kakvom bi se drugom rečju osim poetskom mogao konstituisati govor o onome što ova autorka iznosi pred publiku.

Jelena slika: 1) i kad vaja, 2) i kad piše, 3) i kad ide u kupovinu, 4) i kad diše, 5) i kad spava... Ona I) slika bojama, II) piše bojama, III) oblikuje bojama, IV) misli bojama... Ona predstavlja: a) tačkice na papiru, b) kad bude malo prosipanja boje, c) damare u slepoočnicama, č) razlivanje vode, ć) misli pre nego što su se rodile, d) grebanje crtaćeg pera, dž) kad se očešemo laktom o vrata, đ) krmelje u očima, e) slova, f) mnogo slova, g) neeuklidovsku geometriju, h) ali i kvadratiće, i) sfere, j) krstiće, k) objekte, l) prašinu, lj) usklađene misli, m) ćelije, n) ono što bi moglo završiti u usisivaču, nj) kada načisto iscuri tuš po papiru...

I tako, malo po malo, tamo gde se još uvek moramo spoplitati između drevnih i savremenih saznajnih matrica, nastaje nova dimenzija likovnosti, novi način zgušnjavanja i preobražavanja materije, komprimovan u umetničkim objektima koji blistaju sjajem kakav do sada naprosto nismo mogli videti. Da nije tog nikad viđenog vibriranja materije i blistanja boje, možda bi se ovi radovi mogli teorijski opisati… Ovako, posmatračevo oko ostaje zaslepljeno do mere u kojoj gotovo sva saznajna sredstva i tehnike moraju makar na neko vreme da se suspenduju, kako bi neopevana gustina sadržaja mogla biti usvojena.

Gustina u kojoj nastaju nove elementarne čestice značenja i grupišu se u prizore čije sagledavanje ne zahteva, već omogućuje značajno proširenje naših saznajnih horizonata. A kad se naviknemo na novu širinu, možda ćemo naći neke precizne reči kojima bi se ovakav događaj mogao opisati...

Todor Mitrović