CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
videomedeja

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Noć muzeja 2010
Noć muzeja 2009
Digital Art 08
Noć muzeja 2013
Digital Art 04
Terra 28
Digital Art 02

Sponzor rubrike
Nadežda Petrović (1873 - 1915) – Slike Štampaj E-pošta
(23 glasanja)
ImageZbirka strane umetnosti, Novi Sad. Novembar - decembar 2007.
Mnoge misli, javni nastupi i izjave Nadežde Petrović koja je, sasvim sigurno, sledila ideje kralja Petra Prvog Karađorđevića, zalažući se za jugoslovenstvo i oslobađanje svih okupiranih južnoslovenskih naroda, ostale su upamćene. Zanimljivo je da je još tada, na početku 20. veka, kao rodoljub ali i veliki umetnik, pokušavala da lokalno i nacionalno spoji sa načelima moderne koja se zasnivala na internacionalnom i univerzalnom.

Image Image Image Image Image Image

U Zbirci strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada otvorena je izložba 36 odabranih dela velike srpske slikarke s početka prošlog veka, Nadežde Petrović. Nimalo slučajno, povod i delo velike umetnice čije slike ovih dana dolaze da vide brojni posetioci, neraskidivo su vezani: izložba je organizovana povodom proslave dana oslobođenja Novog Sada i ulaska Vojske Kraljevine Srbije 9. novembra 1918. godine, a znamenita srpska umetnica nije samo slikala i pratila zbivanja na evropskoj likovnoj sceni, već se trudila da svestranim radom doprinese napretku srpskog naroda.

Bavila se poslovima od važnosti za ondašnju državu, ali nije bila političar već umetnik koji je sve posmatrao kroz prizmu umetnosti i u svemu je videla umetnost, napisala je u Katalogu autorka izložbe Ljubica Miljković. Nadežda Petrović se izuzetnim radovima i u svoje vreme izdvajala na polju slikarstva ali je, ujedno, bila i znamenje politički teškog, mada poletnog vremena, slikarka velikih ideala u svakom pogledu.

Rodila se u Čačku, 11. oktobra 1873. godine, a prve slikarske poduke dobila je od svog ujaka, profesora Velike škole u Beogradu Svetozara Zorića. Slikarstvo je kasnije učila kod uglednog slikara i ikonopisca Đorđa Krstića, nastavila obrazovanje u Slikarskoj i crtačkoj školi Kirila Kutlika, gde je provela dve godine, 1896. i 1897, a potom odlazi kod čuvenog Antona Ažbea u Minhen (1898-1901), kasnije i kod Juliusa Ekstera i Angela Janka. Nadežda Petrović je bila i član Društva srpskih umetnika Lada, Srpskog umetničkog udruženja i jedan od sekretara Odbora za pitanja umetničkih poslova Srbije i jugoslovenstva. Organizovala je rad Jugoslovenske umetničke kolonije i priredila izložbu njenih članova u beogradskom Narodnom muzeju.

Kao jedan od osnivača i prvi sekretar Kola srpskih sestara (1903), odlazi i odnosi pomoć u Makedoniju i Staru Srbiju, tada pod turskom okupacijom, predvodi proteste protiv aneksije Bosne i Hercegovine, 1908, učestvuje u balkanskim ratovima. Među prvima je primila novoustanovljenu nagradu za revnosnu službu, Orden za hrabrost i Crveni krst. Kao dobrovoljna bolničarka u Prvom svetskom ratu razbolela se od tifusa i umrla u Vojnoj bolnici u Valjevu, u aprilu 1915. godine.

Iza Nadežde Petrović je ostalo skoro tri stotine ulja, tempera, nekoliko akvarela i stotinak skica, studija i krokija. Njena dela, piše Ljubica Miljković, pripadaju tokovima secesije, simbolizma, impresionizma, ekspresionizma i fovizma. Bavila se i likovnom kritikom.

Mnoge misli, javni nastupi i izjave Nadežde Petrović koja je, sasvim sigurno, sledila ideje kralja Petra Prvog Karađorđevića, zalažući se za jugoslovenstvo i oslobađanje svih okupiranih južnoslovenskih naroda, ostale su upamćene. Među njima je i ova rečenica, od nas udaljena čak jedan vek, a toliko bliska i aktuelna:

„Od publike, koja se posvednevno politički zamara i bori, guši senzacionalnim novostima, davi materijalističkim teretom, meničnom literaturom i kafanskim dimom, ne može se tražiti da se oduševljava umetnošću slikarsko-vajarskom ili muzičkim koncertom; na mestima gde se ne može ni piti ni produžavati besprekidne i besmislene polemike sa političkim protivnikom... Ako se na umetnost bude malo više gledalo u svima slojevima kao na apsolutnu potrebu za podizanje nacionalnog duha, obrazovanje naroda i osposobljavanje njegovo za kulturniji ugodniji život, onda će naše reči naći odobravanje...”

Zanimljivo je da je još tada, na početku 20. veka, kao rodoljub ali i veliki umetnik, pokušavala da lokalno i nacionalno spoji sa načelima moderne koja se zasnivala na internacionalnom i univerzalnom.

Dela velike slikarke, koja je slikala srpske manastire sa podjednakim žarom i ljubavlju baš kao i Pariz, obale Sene, Bulonjsku šumu, plaže Bretanje, Veneciju, Prizren, srpska ratišta, danas se nalaze u tri beogradska muzeja - Narodnom, Muzeju grada i Muzeju savremene umetnosti, u novosadskoj Spomen-zbirci „Pavle Beljanski” i u Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović” u Čačku.

(Izvor: "Politika" Online, Beograd)
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanovc
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
Vlado Rančić pripada onoj klasi umetnika koji u istraživanju, osluškivanju i praćenju, u ...
NOVI SAD / ZAGREB. Na izložbi "Vlaho Bukovac i njegov pariški profesor Alexandre ...
NOVI SAD / BEOGRAD. Izložba "Akcione forme" je prva retrospektiva Ilije...
NOVI SAD. Prvi deo petog međunarodnog simpozijuma Art Links održaće se tokom maja 2019. godine u...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
Po čemu se još ova postavka razlikuje od drugih, i da li se razlikuje? Zašto je ona...
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko...
NOVI SAD. Tamo, gde joj je i mesto! - rekli bi poznavaoci istorije razvoja tapiserijske...
Iz arhive art događaja
Galerija SULUV, Novi Sad. 24. januar - 12. februar 2011.
Udruženje Likovnih Umetnika...
Restoran - Galerija "Cesla", Novi Sad. Maj 2002.
Jovan Bob je, imajući...

Kongresni centar "Master“ Novosadskog sajma, 13 - 18. mart 2008. Savremena...

Galerija SULUV-a, Novi Sad. Januar - februar 2007.
Izlažu kandidati koji su predloženi...
MP_art café galerija, Maj - jun 2007.
Izložba PRVA GODINA...
Poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad. Decembar 2006 - januar 2007.
Majda Kurnik,...
Galerija savremene umetnosti, Pančevo. 26. maj - 11. jun 2010.
Izložba Vlade Rančića ...
Reportaže
  • ImageMuzej Vojvodine, Novi Sad. Decembar 2007.
    Tročlani žiri "Videomedeje"u sastavu Ketrin Beker, Aleksandra Sekulić i Dirk Deblev dodelio je glavnu nagradu festivala "Sfinga" za najbolji video rad Kokenu Ergunu (Turska) za video diptih "Ja, vojnik" i…
Knjige i časopisi
  • ImageNajsažetije i verovatno najprikladnije pojašnjenje misije časopisa "Interkulturalnost" glasilo bi ovako: "Interkulturalnost" je pokušaj suptilne teorijske intervencije u prostoru savremene društvene prakse, uspostavljenih ili tek slućenih modela komuniciranja, mišljenja i delanja. Negde između hipertrofirano ekstatičnih, često…
Intervjui
  • ImageEdvard Lusi Smit posetio je Jugoslaviju u septembru mesecu, na poziv i u pratnji svoga prijatelja slikara Radovana Kragulja. Kragulj je ove jeseni otvarao izložbe u domovini - u Beogradu i u Novom Sadu. Gospodinu Edvardu…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom