CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Digital Art 06
Terra 17
Terra 28
Digital Art 04
Noć muzeja 2008
Terra 18
Noć muzeja 2014

Sponzor rubrike
Nadežda Petrović (1873 - 1915) – Slike Štampaj E-pošta
(23 glasanja)
ImageZbirka strane umetnosti, Novi Sad. Novembar - decembar 2007.
Mnoge misli, javni nastupi i izjave Nadežde Petrović koja je, sasvim sigurno, sledila ideje kralja Petra Prvog Karađorđevića, zalažući se za jugoslovenstvo i oslobađanje svih okupiranih južnoslovenskih naroda, ostale su upamćene. Zanimljivo je da je još tada, na početku 20. veka, kao rodoljub ali i veliki umetnik, pokušavala da lokalno i nacionalno spoji sa načelima moderne koja se zasnivala na internacionalnom i univerzalnom.

Image Image Image Image Image Image

U Zbirci strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada otvorena je izložba 36 odabranih dela velike srpske slikarke s početka prošlog veka, Nadežde Petrović. Nimalo slučajno, povod i delo velike umetnice čije slike ovih dana dolaze da vide brojni posetioci, neraskidivo su vezani: izložba je organizovana povodom proslave dana oslobođenja Novog Sada i ulaska Vojske Kraljevine Srbije 9. novembra 1918. godine, a znamenita srpska umetnica nije samo slikala i pratila zbivanja na evropskoj likovnoj sceni, već se trudila da svestranim radom doprinese napretku srpskog naroda.

Bavila se poslovima od važnosti za ondašnju državu, ali nije bila političar već umetnik koji je sve posmatrao kroz prizmu umetnosti i u svemu je videla umetnost, napisala je u Katalogu autorka izložbe Ljubica Miljković. Nadežda Petrović se izuzetnim radovima i u svoje vreme izdvajala na polju slikarstva ali je, ujedno, bila i znamenje politički teškog, mada poletnog vremena, slikarka velikih ideala u svakom pogledu.

Rodila se u Čačku, 11. oktobra 1873. godine, a prve slikarske poduke dobila je od svog ujaka, profesora Velike škole u Beogradu Svetozara Zorića. Slikarstvo je kasnije učila kod uglednog slikara i ikonopisca Đorđa Krstića, nastavila obrazovanje u Slikarskoj i crtačkoj školi Kirila Kutlika, gde je provela dve godine, 1896. i 1897, a potom odlazi kod čuvenog Antona Ažbea u Minhen (1898-1901), kasnije i kod Juliusa Ekstera i Angela Janka. Nadežda Petrović je bila i član Društva srpskih umetnika Lada, Srpskog umetničkog udruženja i jedan od sekretara Odbora za pitanja umetničkih poslova Srbije i jugoslovenstva. Organizovala je rad Jugoslovenske umetničke kolonije i priredila izložbu njenih članova u beogradskom Narodnom muzeju.

Kao jedan od osnivača i prvi sekretar Kola srpskih sestara (1903), odlazi i odnosi pomoć u Makedoniju i Staru Srbiju, tada pod turskom okupacijom, predvodi proteste protiv aneksije Bosne i Hercegovine, 1908, učestvuje u balkanskim ratovima. Među prvima je primila novoustanovljenu nagradu za revnosnu službu, Orden za hrabrost i Crveni krst. Kao dobrovoljna bolničarka u Prvom svetskom ratu razbolela se od tifusa i umrla u Vojnoj bolnici u Valjevu, u aprilu 1915. godine.

Iza Nadežde Petrović je ostalo skoro tri stotine ulja, tempera, nekoliko akvarela i stotinak skica, studija i krokija. Njena dela, piše Ljubica Miljković, pripadaju tokovima secesije, simbolizma, impresionizma, ekspresionizma i fovizma. Bavila se i likovnom kritikom.

Mnoge misli, javni nastupi i izjave Nadežde Petrović koja je, sasvim sigurno, sledila ideje kralja Petra Prvog Karađorđevića, zalažući se za jugoslovenstvo i oslobađanje svih okupiranih južnoslovenskih naroda, ostale su upamćene. Među njima je i ova rečenica, od nas udaljena čak jedan vek, a toliko bliska i aktuelna:

„Od publike, koja se posvednevno politički zamara i bori, guši senzacionalnim novostima, davi materijalističkim teretom, meničnom literaturom i kafanskim dimom, ne može se tražiti da se oduševljava umetnošću slikarsko-vajarskom ili muzičkim koncertom; na mestima gde se ne može ni piti ni produžavati besprekidne i besmislene polemike sa političkim protivnikom... Ako se na umetnost bude malo više gledalo u svima slojevima kao na apsolutnu potrebu za podizanje nacionalnog duha, obrazovanje naroda i osposobljavanje njegovo za kulturniji ugodniji život, onda će naše reči naći odobravanje...”

Zanimljivo je da je još tada, na početku 20. veka, kao rodoljub ali i veliki umetnik, pokušavala da lokalno i nacionalno spoji sa načelima moderne koja se zasnivala na internacionalnom i univerzalnom.

Dela velike slikarke, koja je slikala srpske manastire sa podjednakim žarom i ljubavlju baš kao i Pariz, obale Sene, Bulonjsku šumu, plaže Bretanje, Veneciju, Prizren, srpska ratišta, danas se nalaze u tri beogradska muzeja - Narodnom, Muzeju grada i Muzeju savremene umetnosti, u novosadskoj Spomen-zbirci „Pavle Beljanski” i u Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović” u Čačku.

(Izvor: "Politika" Online, Beograd)
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanovc
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Prvi deo petog međunarodnog simpozijuma Art Links održaće se tokom maja 2019. godine u...
KIKINDA. Ovogodišnji učesnici simpozijuma su Rozmari Lukaser (Austrija), Muzi (Sibongiseni)...
NOVI SAD. Galerija Matice srpske, Nacionalna galerija za fotografiju Jeu de Paume iz Pariza i...
NOVI SAD. Zbirka strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada predstavlja od 5. do 25. juna 2019. dela...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
BEOGRAD. Dve slike Save Šumanovića prodate su leta 2012, u razmaku od dva meseca, po znatno...
BEOGRAD. Povodom uspeha Bore Vitorca i Dragoljuba Pavlova, čije su fotografije postale deo...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Povodom Izložbe slika Vere Molnar u galeriji ...
Iz arhive art događaja
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Maj 2001.
Iako su predstavljena dela produkt...
Galerija Kulturnog centra "Karlovačka umetnička radionica", Sremski Karlovci....
Muzej Vojvodine, Novi Sad. 4 - 30. april 2011.
U vreme pune ekspanzije...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Januar - februar 2001.
Raspravljati o...
Artmagazin i Galerija OUT/AUT (Toronto, Kanada). Decembar 2004.
Ova serija izložbi...
Galerija Matice srpske, Novi Sad. 14. mart – 20. maj 2013.
Izložbu je, u okviru...
MP_art café galerija, Novi Sad. Novembar - decembar 2007.
Izložbu sam koncipirao...
Reportaže
  • ImageMuzeji i galerije, Novi Sad. 19. maj 2007. 18 - 02 h
    Tokom prve nacionalne Noći muzeja u Srbiji učestvovaće preko 100 muzejskih i galerijskih prostora iz pet gradova: Novog Sada, Niša, Valjeva, Šapca i Beograda.…
Knjige i časopisi
  • ImageŠtampan dvojezično na srpskom i engleskom jeziku, kako sadržajem, tako i zastupljenim autorima, ovaj put časopis je nešto šire, regionalno pozicioniran. U drugom broju možete da čitate tekstove Marine Gržinić, Tule Karlainen, Ješe Denegrija, Lazara Trifunovića, Stevana…
Intervjui
  • ImageMultimedijalni umetnik, likovni kritičar i publicista Andrej Tišma rođen je u Novom Sadu 1952. godine, Akademiju lepih umetnosti u Pragu završio je '76, a još u vreme studija počinje da se bavi mail-artom, koji će ga…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom