CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
srpski modernizam

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Noć muzeja 2013
Digital Art 09
Digital Art 02
Videomedeja 11
Noć muzeja 2009
Dunavski dijalozi 04
Noć muzeja 2007

Nadežda Petrović (1873 - 1915) – Slike Štampaj E-pošta
(23 glasanja)
ImageZbirka strane umetnosti, Novi Sad. Novembar - decembar 2007.
Mnoge misli, javni nastupi i izjave Nadežde Petrović koja je, sasvim sigurno, sledila ideje kralja Petra Prvog Karađorđevića, zalažući se za jugoslovenstvo i oslobađanje svih okupiranih južnoslovenskih naroda, ostale su upamćene. Zanimljivo je da je još tada, na početku 20. veka, kao rodoljub ali i veliki umetnik, pokušavala da lokalno i nacionalno spoji sa načelima moderne koja se zasnivala na internacionalnom i univerzalnom.

Image Image Image Image Image Image

U Zbirci strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada otvorena je izložba 36 odabranih dela velike srpske slikarke s početka prošlog veka, Nadežde Petrović. Nimalo slučajno, povod i delo velike umetnice čije slike ovih dana dolaze da vide brojni posetioci, neraskidivo su vezani: izložba je organizovana povodom proslave dana oslobođenja Novog Sada i ulaska Vojske Kraljevine Srbije 9. novembra 1918. godine, a znamenita srpska umetnica nije samo slikala i pratila zbivanja na evropskoj likovnoj sceni, već se trudila da svestranim radom doprinese napretku srpskog naroda.

Bavila se poslovima od važnosti za ondašnju državu, ali nije bila političar već umetnik koji je sve posmatrao kroz prizmu umetnosti i u svemu je videla umetnost, napisala je u Katalogu autorka izložbe Ljubica Miljković. Nadežda Petrović se izuzetnim radovima i u svoje vreme izdvajala na polju slikarstva ali je, ujedno, bila i znamenje politički teškog, mada poletnog vremena, slikarka velikih ideala u svakom pogledu.

Rodila se u Čačku, 11. oktobra 1873. godine, a prve slikarske poduke dobila je od svog ujaka, profesora Velike škole u Beogradu Svetozara Zorića. Slikarstvo je kasnije učila kod uglednog slikara i ikonopisca Đorđa Krstića, nastavila obrazovanje u Slikarskoj i crtačkoj školi Kirila Kutlika, gde je provela dve godine, 1896. i 1897, a potom odlazi kod čuvenog Antona Ažbea u Minhen (1898-1901), kasnije i kod Juliusa Ekstera i Angela Janka. Nadežda Petrović je bila i član Društva srpskih umetnika Lada, Srpskog umetničkog udruženja i jedan od sekretara Odbora za pitanja umetničkih poslova Srbije i jugoslovenstva. Organizovala je rad Jugoslovenske umetničke kolonije i priredila izložbu njenih članova u beogradskom Narodnom muzeju.

Kao jedan od osnivača i prvi sekretar Kola srpskih sestara (1903), odlazi i odnosi pomoć u Makedoniju i Staru Srbiju, tada pod turskom okupacijom, predvodi proteste protiv aneksije Bosne i Hercegovine, 1908, učestvuje u balkanskim ratovima. Među prvima je primila novoustanovljenu nagradu za revnosnu službu, Orden za hrabrost i Crveni krst. Kao dobrovoljna bolničarka u Prvom svetskom ratu razbolela se od tifusa i umrla u Vojnoj bolnici u Valjevu, u aprilu 1915. godine.

Iza Nadežde Petrović je ostalo skoro tri stotine ulja, tempera, nekoliko akvarela i stotinak skica, studija i krokija. Njena dela, piše Ljubica Miljković, pripadaju tokovima secesije, simbolizma, impresionizma, ekspresionizma i fovizma. Bavila se i likovnom kritikom.

Mnoge misli, javni nastupi i izjave Nadežde Petrović koja je, sasvim sigurno, sledila ideje kralja Petra Prvog Karađorđevića, zalažući se za jugoslovenstvo i oslobađanje svih okupiranih južnoslovenskih naroda, ostale su upamćene. Među njima je i ova rečenica, od nas udaljena čak jedan vek, a toliko bliska i aktuelna:

„Od publike, koja se posvednevno politički zamara i bori, guši senzacionalnim novostima, davi materijalističkim teretom, meničnom literaturom i kafanskim dimom, ne može se tražiti da se oduševljava umetnošću slikarsko-vajarskom ili muzičkim koncertom; na mestima gde se ne može ni piti ni produžavati besprekidne i besmislene polemike sa političkim protivnikom... Ako se na umetnost bude malo više gledalo u svima slojevima kao na apsolutnu potrebu za podizanje nacionalnog duha, obrazovanje naroda i osposobljavanje njegovo za kulturniji ugodniji život, onda će naše reči naći odobravanje...”

Zanimljivo je da je još tada, na početku 20. veka, kao rodoljub ali i veliki umetnik, pokušavala da lokalno i nacionalno spoji sa načelima moderne koja se zasnivala na internacionalnom i univerzalnom.

Dela velike slikarke, koja je slikala srpske manastire sa podjednakim žarom i ljubavlju baš kao i Pariz, obale Sene, Bulonjsku šumu, plaže Bretanje, Veneciju, Prizren, srpska ratišta, danas se nalaze u tri beogradska muzeja - Narodnom, Muzeju grada i Muzeju savremene umetnosti, u novosadskoj Spomen-zbirci „Pavle Beljanski” i u Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović” u Čačku.

(Izvor: "Politika" Online, Beograd)
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Umetnost umesto reklame

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariski muzej Orsay priredio je izložbu na kojoj su izloženi ...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Muzej moderne umetnosti u Parizu priredio je retrospektivnu...
Čime započeti priču o ćiriličnom pismu, u današnjem vremenu otuđenom od kulture...
Knjige o umetnosti
Hans Belting - Slika i kult
Hans Belting
Slika i kult. Istorija slike do epohe umetnosti
 
Intervju
Izložbom velikih formata, uglavnom apstraktnih ekspresionista, savremenih slikara i vajara, biće...
Mladen Marinkov

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Treća novosadska Noć muzeja zabeležila je 140.000 poseta na 40 lokacija! Treći put zaredom najposećeniji programi bilu su oni koje je priredio Muzej Vojvodine u dve zgrade ("Zavičaj na Dunavu", "Brazil i Indonezija kolevke...
Knjige i časopisi
Kako piše inženjer Vukadinović ova Gradina predstavlja naj­obuhvatniji panoramski izbor savremene rumunske književnosti u poslednjih četvrt veka na bilo kom jeziku. Obuhvaćeno je stotinak autora, od čega sedamdeset pesnika. Brod...
Intervju
Slikar i književnik Vladimir Bogdanović, rođen je 1940. godine u Beogradu, gde je 1967. diplomirao na Akademiji primenjene umetnosti, u klasi profesora Radeta Stankovića. Član je SULUV-a, UPIDIV-a i DKV-a. Od 1961. do 2003. samostalno je izlagao...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom