Izložba "Natura morta" (mrtva priroda) poteže ekološko pitanje na ironičan način. Radovi su inspirisani knjigom "Šesto izumiranje" autorke Elizabete Kolbert i bave se aktuelnim problemom klimatskih promena i odnosom čoveka prema prirodi kroz istoriju.

Rad "Ostanite" (u izradi je još jedan crtež istih dimenzija koji će prikazati decu sakrivenu u flori) prikazuje pesimistički pogled na budućnost i prirodu. Deci, našim potomcima, svesno ostavljamo probleme zagađenja, klimatskih promena, nekontrolisanog konzumizma uz poruku da ostanu, da uspeju da prežive, da se adaptiraju na nove uslove života (za koje smo velikim delom mi odgovorni), da se ne odsele na neku novu hipotetinčnu planetu.

Triptih "Šesto izumiranje" direktno je inspirsan istoimenom knjigom i prikazuje savremena naučna istraživanja koja potvrđuju da će mnoge vrste vodozemca, ukoliko se ne zaustavi zegrevanje zemljine površine, biti prve životinje koje će nestati iz svih klimatskih zona. Na crtežima je prikazana metamorfoza žabe u origami papirnu skulpturu.

Tri skulpture "Natura morta" prikazuju zagađenje zemljišta (plastičnim otpadom, tekstilnim i keramičkim, porcelanom) i kako će priroda nastaviti da se razvija, ali više neće biti čoveku na usluzi. Velike količine svakognevnog otpada kao posledica konzumizma zamenjuju nekadašnji humus i flora koja ipak uspeva da izraste će biti nezdrava za čovekove potrebe.

Instalacija "Canestra di frutta, Michelangelo Merisi Carvaggio" prikazuje ironičan pogled umetnika na korpu/tanjir sa voćem. Karavađo je 1599. naslikao korpu sa voćem koja bi danas bila nezdrava, gotovo lažna, neprijatnog mirisa sa mrtvim insektima.

Ako pokušamo da zamislimo slikare kroz istoriju umetnosti koji su imali romantičan pristup mrtvoj prirodi i svu lepotu uspevali manje ili više uspešno da prenesu na platno, danas možemo osetiti nostalgiju upravo za tim odnosom. Današnja mrtva priroda je u bukvalnom značenju mrtva.