CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Dunsvski dijalozi 2022

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Digital Art 08
Noć muzeja 2008
Digital Art 04
Noć muzeja 2020
Digital Art 07
Videomedeja 12
Digital Art 05

Sponzor rubrike
Boris Podreka - Arhikultura Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageBEOGRAD. Muzej primenjene umetnosti predstavlja, od 30. januara do 15. marta 2023, izložbu Borisa Podreke, arhitekte i umetnika, koji je ponikao u Srednjoj Evropi i baštini njenu istorijsku i umetničku tradiciju. Putem njemu svojstvene poetike razlika, tokom svog gotovo pet decenija dugog arhitektonskog stvaralaštva, Podreka napreduje na svom potpuno ličnom putu koji se manifestuje kroz snagu izraza brojnih međunarodnih ostvarenja u osam evropskih država, kao i u Kini.Image

Image

Beogradska izložba Borisa Podreke u Muzeju primenjene umetnosti, sastoji se, pre svega, od arhitektonskih rešenja, kako izvedenih tako i od onih koja to nisu. Takođe, Podreka će po prvi put beogradskoj publici pokazati i svoja likovna dela, kao i nekolicinu dela primenjene umetnosti, čiji je autor.

Na osnovu oko 400 originalnih autorskih dela, koliko ih je Podreka izradio do sada, sažeti pregled njegovog načina rada podrazumeva sledeće: u svakom projektnom zadatku, on pomno analizira okruženje, gradske celine, istoriju mesta. Ta saznanja, poput slojeva, Podreka spaja sa svojim arhitekturi inherentnim nastojanjima, a koja u prvom redu potiču iz teorija vezanih za ličnosti i dela Zempera i Vagnera, ali i iz interesovanja za posebna zdanja, strukture ili specifičnosti koje pripadaju opštoj istoriji arhitekture. Dalje ih izlaže, na primer, putem jezički elokventnih formulacija (pri čemu često kreira izraze koji izviru iz njegove poliglotske biografije) u vidu obrazloženja za projektne odluke, dok prilikom građevinskog rada pruža precizan, sadržinski funkcionalan odgovor. Njegov kreativan proces rada počiva na brojnim crtežima i arhitektonskim skicama koje izrađuje ručno na papiru, i to u doba u kome tehnika razrađivanja putem crtanja polako nestaje. Ovoj fazi izvođenja pripada i opsežna zbirka materijala i uzoraka građevinskih komponenti. U Podrekinom načinu rada, makete najpre imaju funkciju vizualizacije poslednjeg važećeg, izvodljivog ili već realizovanog rešenja.

Ipak, Boris Podreka voli da pominje svoje drugo školovanje, koje je stekao mimo visokih škola, s jedne strane kroz studije radova Plečnika, a kroz njegovo delo i otkrivanjem Mikene i Vavilona, a sa druge strane polugodišnjim boravkom u Skandinaviji. Nordijski red stečen radom u ateljeu Ralfa Erskina prisutan je kao ustaljeni podaspekt u Podrekinom delu. Podreka nije arhitekta ušuškan u bečku „tananost“. On je autor koji danas, zahvaljujući puštanju profesionalnih korena u osam evropskih država, ima posebno mesto u arhikulturi. Ono je potkrepljeno širokim znanjima u mnogim – pa i najaktuelnijim – oblastima kulture, na osnovu kojih osmišljava kako svoja predavanja tako i svoje publikacije (bez pretenzija da one budu označe kao naučne). Ovom prilikom, veoma je značajno istaći i Podrekin pedagoški dvadesetpetogodišnji profesorski rad. Obrazovanje mladih ljudi, njihovo podsticanje ili motivisanje, prenošenje iskustava i znanja u analizi vodećih tema iz istorije arhitekture slivaju se u nacrte (pa i u njegove vlastite) naročit je doprinos koji treba visoko da se rangira.

Među Podrekine izložbe koje su privukle međunarodnu pažnju (bez pretenzija da sve budu navedene) ističu se izložbe o opusu Fridriha Kislera (bečki Muzej 20. veka , 1986), izložba o Jožeu Plečniku (pariski Centar Žorž Pompidu, 1986), Karlu Skarpi (Venecija, 1984), sa Marijom Botom ili o „bečkim temama“, na primer o bidermajer stilu (pekinška Carska palata, 2000), kao i o muzičarima, poput Johana Štrausa (Muzej grada Beča 1999). Lajtmotiv koji se provlači kroz sve Podrekine izložbe mogao bi da glasi: kreativna inscenacija. Možda se u Podrekinim izložbama i njegovom životnom kredu da se sve projektuje (i pozitivno rečeno, on je u stanju da to i učini) krije smisao problematike koju je Fridrih Ahlajtner pomenuo u prvoj većoj monografiji o Podreki: „Kako projektovati arhitektu?“

Podrekine projekte ne odlikuje istaknuti simbolizam, već on dovodi u vezu formalne specifičnosti sa temom i kontekstom, čime uspeva da nametne njihov vlastiti, novi identitet. Analizom elemenata koji već postoje, Boris Podreka je uspeo da stvori svoj specifičan arhitektonski odgovor.

Milica Cukić,
muzejska savetnica

Organizator izložbe je Muzej primenjene umetnosti u saradnji sa Ambasadom Austrije i Austrijskim kulturnim formumom; Ambasadom Italije i Italijanskim insitituom za kulturu; Ambasadom Slovenije; Italijanskim institutom za kulturu i Wiener Städtische osiguranjem.

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2023

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
PARIZ. Pakovanje Trijumfalne kapije u Parizu, koje su pre 60 godina zamislili umetnici Kristo i Žan-Klod, konačno je realizovano, a taj monumentalni...
NIŠ. U Paviljonu niške tvrđave, od 14. novembra do 5. decembra 2019, predstavljeni su radovi sa Likovne kolonije "Sićevo...
BANATSKI BRESTOVAC. U Galeriji Doma kulture, Vatrogasni dom, od 18. do 31. oktobra 2019. biće otvorena izložba fotografija Vladimira Červenke ...
NOVI SAD. Galerija StuartS predstavlja od 25. oktobra do 15. novembra 2019. slike Tatjane Dimitrijević (1965, Sombor). Diplomirala je na Akademiji ...
NOVI SAD. Američki kutak u Novom Sadu predstavlja od 4. do 25. avgusta 2022. godine 8. Art Links, međunarodnu umetničku razmenu, ovoga puta između ...
Veb sajt za likovne umetnike
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
Čime započeti priču o ćiriličnom pismu, u današnjem vremenu otuđenom od kulture...
KIKINDA. Simpozijum "Terra" osnovan je i prvi put održan 1982. godine. Od tada se održava...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. U periodu od 21. juna do 23. oktobra 2017. Centar Pompidu...
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Srpski slikari XVIII-XX veka
Dejan Medaković
Srpski slikari XVIII-XX veka
 
Intervju
Slikar i grafičar Petar Ćurčić unutar Likovnog kruga stvara od 1966. godine, kada je na...
Mladen Marinkov

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Zarobljen u svojoj kući u Normandiji, jedan od najuticajnijih britanskih likovnih umetnika Dejvid Hokni izijavljuje o virusu korona. "Volim život, ali imam 83 godine, i umreću. A razlog smrti će biti datum rođenja". Ovako se u kratkom...
Knjige i časopisi
Uz umetnike Fehima Huskovića i Zvonimira Kostića Palanskog, na tekstualnim raskrsnicama zaustaviće vas likovni prilozi i fotografije Bore Vitorca, Hulije Ehabari, Dušana Mitića Cara, Nenada Mlade­novića i Miomira Cvetkovića. Posebnu...
Intervju
Vajar Igor Antić, Novosađanin koji živi i radi u Parizu već 26 godina, upravo se na kikindskom 35. internacionalnom simpozijumu "Terra" prvi put upustio u rad s glinom. Pariz mu je zanimljiv zato što ljudi tamo dolaze iz celog ...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom