Reč je o značajnom Logovom stvaralačkom segment mada je danas manje poznato da je na početku karijere vajar Oto Logo svoj novi stimulans našao u grafici. Radovi na izložbi nastali su krajem 50ih i početkom 60ih godina 20. veka, a ovaj period u doba moderne poznat je i kao Periklovo doba grafike. Njegov rad u ovom mediju uveo ga je u svet umetnosti o čemu svedoče Logove prve izložbe, nagrade i kritičarske recenzije.

Na prve tri samostalne izložbe 1957, 1959. i 1962. godine Logo je izlagao skulpture i grafike koje je sinhrono stvarao tih godina. "Po završetku Akademije, kao samouk, bavio sam se grafikom jer nisam imao atelje gde bi radio skulpturu", sećao se umetnik, a grafička radionica sa litografskom presom u podrumu Umetničkog paviljona "Cvijeta Zuzorić" bila je novi atelje za ovaj medij doplomcima akademija. Logova koncentrisanost na umetničku grafiku u odnosu na kompleksan vajarski opus vremenski predstavlja epizodu - od nekoliko godina (1957-1962) - ali 35 litografija predstavljaju stvarni umetnički doprinos nacionalnoj kulturi koje svojim poetskim diskursom pripadaju asocijativnoj apstrakciji biomorfnog svojstva i bliske su krilu grafičkog beogradskog kruga.

O njegovoj izložbi grafika i skulptura 1962. Lazar Trifunović je u svojoj kritici poentira da je to umetnički osetljivo i zanatski vešto. Izlagao na značajnim bijenalima (Ljubljana, Zagreb) do prezentacija savremene jugoslevenske grafike od Tokija, Kube, Venecije, Beograda pregledima jugoslovenske grafike.

Na putu stvaralačkog sazrevanja i Logove individuacije bio je preloman i njegov jednogodišnji boravak u Parizu 1962. godine. Tada je odlučio da se posveti samo skulpturi. Sledećih decenija stvarana je istorija: preko 30 samostalnih izložbi u zemlji i svetu, preko 900 skulptorskih jedinica. Stvaralačka strast vodila je od galerijskih do javnih spomenika. Tokom šest decenija stvaralaštva ostavio iza sebe bogat umetnički opus prevashodno kao vajar, potom i kao grafičar, čija dela, nezavisno od tehnike, zrače energijom i posvećenošću kojom je radio tokom čitave karijere.

"Moju sreću sam izboksovao - sam" zabeleženo je mišljenje Oto Jovana Loga u jednom intervjuu.