|
|
 |
|
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina
|
 |
|
| Balkan art 07 - Internacionalna izložba savremene umetnosti |
|
|
 Novosadske galerije. Novembar - decembar 2007."Balkan art" je dragocena manifestacija, koja je naročito na svom početku 1996. imala značajnu misiju zbližavanja zemalja regiona nakon tek završenih oružanih sukoba, a danas, u mnogo mirnijim prilikama služi kao ogledalo ideja i stvaralačkih rezultata ovog specifičnog podneblja "meda i krvi". Upravo zato bi dublja analitičnost i veća doslednost u njenoj budućoj pripremi bila neophodna.             Vizure Balkana Internacionalna izložba savremene umetnosti "Balkan art 07" u novosadskim galerijama Nakon pauze od pet godina u Novom Sadu je četvrti put organizovana Internacioanlna izložba savremene umetnosti "Balkan art" uz učešće tridesetak umetnika iz osam zemalja balkanskog regiona: Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Grčke, Makedonije, Rumunije, Srbije i Turske. Pojedinačne izložbe umetnika u izboru nacionalnih selektora mogu se videti u osam novosadskih galerija, dok je centralna sa temom "Tranzicija u umetnosti - umetnost u tranziciji", autora Save Stepanova, inače umetničkog direktora "Balkan arta", postavljena u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Upravo tu je uočljiva razlika u snazi i kvalitetu izložbi, jer selektori pojedinih balkanskih zemalja manje su se bavili autentičnom problematikom Balkana i tranzicije, a više nekakvim formalnim problemima umetnosti, koji bi se mogli "udenuti" u bilo koju svetsku manifestaciju. Osim selekcije Grčke u Centru za vizuelnu kulturu "Zlatno oko" sa foto i video instalacijom Line Teodoru ("Kredit") u kojoj pokazuje decenijsko propadanje bankrotiranih i napuštenih Grčkih fabrika, hotela, naselja, zapravo raspršene snove čitavih generacija, jedino su Stepanovljeve selekcije u Galeriji Vojvođanske banke sa autorima iz Srbije i centralna međunarodna izložba, u velikoj meri odgovorile na temu manifestacije. Keramičke apstraktne forme Genxai Kasapči u Galeriji "Podrum" i suviše su dekorativne i ponavljanje poznatih matrica moderne umetnosti da bi temi Balkana u tranziciji bilo šta pridodale. Slično je i sa foto-dokumentacijom skultura od papirne mase i užadi Gabrijele Turturea iz Rumunije, slikama Crnogorki Biljane Keković i Nataše \urović, pa i objektima Makedonca Stanka Pavlevskog. Sve su to formalna istraživanja koja više nikoga upućenijeg ne interesuju. U Galeriji Vojvođanske banke ističu se radovi Čedomira Vasića koji se uklapaju u njegov dugogodišnji ciklus "Post skriptum", gde su sa (reprodukcija) poznatih slikarskih kompozicija uklonjeni ljudi. On to, kao i na ovoj postavci, najviše čini aludirajući na Kosovski problem. Tako sa slika "Kneževa večera na Kosovu" i "Boj na Kosovu, caru Lazaru konja ubiše" digitalnom intervencijom uklanja sve aktere, ostavljajući sablasno prazne protore. Ideju seobe podvlači instalacijom od najlonom prekrivene garniture nameštaja. Ivana Jakšić razgaljuje gledaoca radovima čija tema su isključivo vize raznih zapadnih zemalja, kao jedna od osnovnih fiksacija mlade generacije regiona u tranziciji, a islikava ih na velikim formatima platna sa izuzetnim strpljenjem i preciznošću. Mira Brtka izlaže mobilne metalne skulpture na oprugama, koje gledaoci pokreću po nahođenju. Na centralnoj izložbi pažnju privlače ponajviše radovi autora iz Srbije: instalacija Živka Grozdanića sa crnom grobnicom i blještavo belom skulpturom Venere i urnom iz koje vise komadi krvavog mesa, zatim krpene lutke Gorana Despotovskog pričvršćene na zid, koje sa zvučnika na telu emituju intimne zvuke, ili interaktivna video instalacija Dejana Anđelkovića i Jelice Radovanović koja na poziv određenog telefonskog broja emituje zvuke "Internacionale". Edin Numankadić (BiH) izlaže niz drvenih kutijica napunjenih kamenčićima, staklenim klikerima, bademima i kristalima, asocirajući na svet intime i uspomena, a na poklopce sa ogledalima ispisuje rukom tekstualne poruke. Turski autor Genxo Gulan u svojoj interaktivnoj video instalaciji bavi se simbolom dvoglavog orla, koji se nalazi, ili se u dalekoj prošlosti nalazio, na grbovima i zastavama niza balkanskih naroda. Gledalac prilazi knjizi koja prikazuje selxučke dvoglave orlove, a istovremeno se njegov lik putem kamere projektuje na obe glave orla sa monitora. Irena Paskali (Makedonija) u alegorijskom videu u krupnom planu prikazuje hod bosim nogama po zategnutom konopcu, a Albena Mihajlova (Bugarska) nizom fotografija i rukom pisanih komentara dočarava svoj put po Srbiji. "Balkan art" je dragocena manifestacija, koja je naročito na svom početku 1996. imala značajnu misiju zbližavanja zemalja regiona nakon tek završenih oružanih sukoba, a danas, u mnogo mirnijim prilikama služi kao ogledalo ideja i stvaralačkih rezultata ovog specifičnog podneblja "meda i krvi". Upravo zato bi dublja analitičnost i veća doslednost u njenoj budućoj pripremi bila neophodna. Andrej Tišma |
Napiši komentar
Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.
|
 |
| Pregledajte video kanal Art magazina |
|---|
 |
| Izbor godine |
|---|
 |
| Novi Sad 2021 |
|---|
|
| Pregled galerija |
|---|
 |
| Popularno | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
| Budimo odgovorni |
|---|
|
| Reportaže | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
|
|
| IK Prometej preporučuje | ||
|---|---|---|
|
||
| Intervju | |||
|---|---|---|---|
|
|
|
| Lazar Marković | ||
|---|---|---|
|
||
|
Bauhaus je postojao samo 14 godina: od 1919. do 1933, ali uprkos tome, postao je najvažnija škola arhitekture, dizajna i umetnosti 20. veka. Vasilij Кandinski, Pol Кle, Pit Modrijan, Lajonel Fajninger, Laslo Moholji Nađ, Ludvig Mis…
Može li se danas razumeti smisao tragičkog, istinski pojmiti njegova dubina. U svetu prekrivenom katastrofama, u svetu koji sebe ne može više da doživi kao celinu a da ne slaže sam sebe, u svetu koji sebe…
Miroslav Mandić je krajem aprila 1998. godine nanizao svojim koracima 40 hiljada kilometara. Za taj podvig u slavu umetnosti trebalo mu je šest i po godina. I dok su, u vreme sankcija i izolacije Jugoslavije obični…
|
