KIKINDA. Umetnički savet Centra za likovnu i primenjenu umetnost Terra odabrao je umetnike koji će učestvovati na 42. Internacionalnom simpozijumu skulpture u terakoti Terra. To su: Ledia Kostandini (Albanija), Nikola Nenadić (Hrvatska), Jorge Beda Morcillo Juliani (Španija), Saša Pančić (Srbija), Čedomir Vasić (Srbija) i Miroljub Stamenković (Srbija). Simpozijum se održava svake godine od 1. do 31. jula, u objektu stare industrijske arhitekture koji je izgrađen 1895. godine.
Ledia Kostandini (Albanija, Pogradec, 1983) Diplomirala je na odseku monumentalno slikarstvo na Akademiji umetnosti u Tirani, Albanija. Dobitnica je mnogobrojnih nagrada i bila je učesnik različitih rezidencijalnih programa širom sveta. Autorka je knjige "Zing City". Radila je kao profesor na POLIS Univerzitetu za Dizajn i Arhitekturu u Tirani. U likovnom izrazu u javnosti je prepoznata po fokusiranosti na umetnost mešovitih medija koje koristi da se igra sa onim što realnost pruža pretvarajući prostor i javnost u suštinske karakteristike ovih interaktivnih umetničkih dela. Njeni radovi izazivaju dvosmislene emotivne reakcije kod posetilaca, poput nostalgije i mašte u kojima se mešaju radoznalost, iznenađenje i humor. Živi i radi u Tirani.
Nikola Nenadić (Hrvatska, Rijeka, 1978) Diplomirao je vajarstvo na Accademia di belle arti u Veneciji u klasi prof. Andrea Grassija i Giuseppe la Brune nakon čega usavršava tehnike obrade mermera u Artigianali marmisti di Pietrasanta / Carrara u Toskani. Zaposlen je kao viši asistent na vajarskoj katedri Akademije primijenjenih umjetnosti sveučilišta u Rijeci gde predaje portret te vrši dužnost voditelja vajarskih radionica u materijalima. U likovnom izrazu od struke je prepoznat po izradi skulptura od kovanog metala, kamena i drveta za koje je i više puta nagrađivan na raznim likovnim manifestacijama širom Europe. Živi i radi u Rijeci.
Jorge Beda Morcillo Juliani (Španija, Kanari, 1963) Pohađao je Školu primenjenih umetnosti i umetničkih zanata (Madrid), gde je započeo školovanje za vajarstvo na predavanjima Higinija Vaskeza Garsije, Anđela Marota i majstora klesanja kamena Alvareza. U periodu 1992-1994. studira na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta Complutense (Madrid). Diplomirao je vajarstvo na Školi primenjenih umetnosti i umetničkih zanata u Saragosi. Živi i radi na Kanarima.
Saša Pančić (Srbija, Mostar, 1965) Diplomirao je na slikarskom odseku na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu a magistrirao na istom, odsek crtež u klasi profesora Dragana Lubarde. Dobitnik je brojnih nagrada i bio je učesnik različitih rezidencijalnih programa širom sveta. U likovnom izrazu od struke je prepoznat kao autor koji u radu koristi iskustva i tekovine avangarde i visokog modernizma kao jasna polazišta za sopstveni umetnički eksperiment. Živi i radi u Beogradu.
Čedomir Vasić (Srbija, Beograd, 1948) Diplomirao je i magistrirao na slikarskom odseku Akademije za likovne umetnosti u Beogradu u klasi prof. Đorđa Bošana. Kao stipendista Fulbrajtovog programa na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Barbari i Los Anđelesu studirao je video u klasi prof. Micurua Kataoke i kompjutersku umetnost kod prof. Džona Vitnija. Dobitnik je brojnih nagrada i bio je učesnik različitih rezidencijalnih programa širom sveta. Bio je profesor slikanja i crtanja na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i rektor a danas je angažovan na predmetu Metode umetničkog istraživačkog rada 1 i Metode umetničkog istraživačkog rada 2 na doktorskim akademskim studijama kao profesor emeritus Univerziteta umetnosti u Beogradu, u penziji. U likovnom izrazu od struke je prepoznat po multimedijalnosti odnosno interdisciplinarnih procesa mišljenja slike, fotografije, digitalne grafike, videa, instalacije, lentikulara i ambijentalnih postavki. Živi i radi u Beogradu.
Miroljub Stamenković (Srbija, Niš, 1950) Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, oblast Primenjeno vajarstvo. Svoju radnu karijeru započeo je u Narodnom muzeju kao vajar restaurator. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada. Zaposlen je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu u zvanju redovnog profesora. Pored vajarstva, primenjenog vajarstva, medaljerstva, bavi se konzervacijom i zaštitom kulturnih dobara. Kao konzervator i dugogodišnji saradnik Narodnog muzeja iz Beograda restaurirao je i konzervirao mnoga dela koja pripadaju najvišem rangu kulturne baštine Srbije. Živi i radi u Beogradu.
Umetnički savet Centra za likovnu i primenjenu umetnost Terra radio je u sastavu: mr Slobodan Kojić, magistar vajarstva, osnivač i direktor CLPU Terra, Verica Nemet, kustoskinja - istoričarka umetnosti, CLPU Terra, Sava Stepanov, samostalni likovni kritičar, Novi Sad, dr Sanja Kojić Mladenov, muzejski savetnik MSUV, Novi Sad i Igor Smiljanić, akademski vajar, doktorand likovnih umetnosti i viši stručni saradnik na vajarskom odseku, Akademija umetnosti, Novom Sadu, odabrao je umetnike koji će učestvovati na 42. Internacionalnom simpozijumu skulpture u terakoti Terra.
Napiši komentar
Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Neprocenjivo vredna kolekcija slika slavnog ruskog kolekcionara S. I. Ščukina po prvi put je objedinjeno izložena u impozantnoj galeriji Fondation Louis Vuitton u Parizu (oktobar 2016 - mart 2017). Renome...
Zavod za kulturu Vojvodine objavio je reprezentativnu monografiju "Efemeris jednog crteža" posvećenu stvaralaštvu likovnog umetnika Peđe Đakovića (1964). Novosadska likovna publika imala je prilike da upozna ovog priznatog...
Izložbom u Umetničkom paviljonu u Zagrebu, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog napravila je ključni iskorak u svom radu: remek-dela kolekcije srpskog diplomate, birana i sakupljana sa istančanim ukusom, vizijom i strašću, prvi put su...
21000 Novi Sad, Srbija Arse Teodorovića 16 Telefon: 063 888 0 860 E-mail:
Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.