Natalija Stamenković

Kreativni identitet dve mlade umetnice, poetička različitost ili uspostavljanje mogućih relacija u likovnoj umetnosti i stvaralačkom procesu kojem su posvećene, njihova predanost i sazrevanje u istoj klasi na fakultetu, elementi su na osnovu kojih je moguće započeti iščitavanje radova koji čine ovu postavku. Evidentan je njihov dinamičan odnos prema crtežu i u istraživanju linije. On obeležava ne samo aktivnosti na studijama, već je osnov sada već prepoznatljivih autorskih tokova Aleksandre i Natalije.

Priroda i okruženje u aktuelnim radovima Natalije Stamenković zasnovani su na percepciji otvorenih vizura, širokih voda i karakterističnih fluidnih planova. Pejzaž koji je baziran na viđenoj ili imaginarnoj sceni, pažljivo je koncipiran. Tokovi koji meandriraju i koji kanalima završavaju u prostranstvu bez granica, otkrivaju statične vode okružene visokim travama. Svojom sceničnošću čitav pejzaž ispunjen je uznemirujućom atmosferom odsustva života. Nada da je duboko u vodi opstala klica života, ipak i dalje postoji. I upravo tako viđena i prikazana priroda, nedvosmisleno ukazuje na potrebu umetnice da se suočava sa vlastitim dilemama i da stalno promišlja. Ona je osnov njenih sveukupnih aktivnosti, često nesiguran prostor traganja sa neizvesnim ishodom. U isto vreme, poetika koja je pred nama otkriva autorku otvorenu za izazove, spremnu na nužnost stalnog kretanja i promena.


Aleksandra Stojanović

Predstava stilizovane figure, traganje za njenim karakterom i insistiranje na njenoj pojavnosti, uobličavaju izraz Aleksandre Stojanović. Njen stav o figuri kao elementu, istovremeno se može prihvatiti kao prilika za razmatranje različitih pristupa u istraživanju struktura i kompozicionih celina. Sveden i čitljiv oblik tela biva transformisan u višestruko uvećanje detalja. Njegovi segmenti tako postaju nove površine građene linijskim tkanjem različitog intenziteta. Ciklus radova iz aktuelne tematske celine zasnovan je na ideji o povezanosti crteža i njihovoj međusobnoj uslovljenosti i komunikativnosti. Njen odnos prema crtanju i liniji kao sredstvu vizuelnog izraza upečatljiv je. On je na diskretan način nagoveštaj emotivnih stanja i unutrašnjih nemira koji je prate.

Obostrana namera za istraživanjem autentične forme, rezultiraće takođe i zajedničkim radom u drugačijem vizuelnom formatu. Audio i video zapis jasno koncipiran i izveden, otkriće potrebu Aleksandre i Natalije da načine iskorak u medij koji u pravoj meri korespondira sa crtežima u izložbenoj postavci. Paralelno praćenje nastajanja dve studije na papiru, na ogoljen i direktan način svedoče o temperamentu umetnica, njihovoj unutrašnjoj dinamici, emocijama protkanim stvaralačkim procesima, dilemama, konačno o njihovim zrelim stavovima.

Slobodan Radojković