Osluškujući sebe i stvarajući sopstvenu imaginarnu geografiju, beogradska umetnica Tatjana Trajković predstavlja se serijom digitalnih grafika na temu obala. Doticanja, susreti i prožimanja vode i zemlje, preneseni su u  mikroprostore kamenja, vode, peska, zemlje, zelenila, nebeskog plavetnila i vegetacije. Grafikama je prethodio studiozan proces kombinovanja različitih likovnih tehnika: monotipije, kolaža, akvarela, suvog pastela i tuša, ponekad  objedinjenih i na ručno pravljenim papirima (što je takođe spona sa naturalnim).

U ciklusu koji je na granici realnog i apstraktnog i sublimiše životnu radost, crtež je važan element. Kombinujući beline i linije, Tatjana ostvaruje zanimljiva kompoziciona rešenja - naizgled sučeljenih površina, koloritski skladnih a  akcentovanih zelenih i žutih tonova.

Stvaralaštvo u saglasju sa prirodom je za ovu umetnicu sofisticirana likovna igra koju pratimo i kroz detalje repetativnih gracilnih stabala. Drvca su u prvom planu i teže nebeskom i duhovnom a kamenčići su znamenja snage i postojanosti.

U nekima od kompozicija, figurativni prikazi su redukovani i svedeni na fragmente jedinstvenih asocijativnih pejzaža u kojima dolazi do izražaja   sugestivnost jarko bojenih površina.

Svaka grafika je istovremeno utočište u kome živi nostalgija Tatjane Trajković za predelima i prizorima (doživljenim i snevanim) ali i savremena interpretacija varijacija na temu pejzaža i neraskidive spone čoveka i prirode.

Maja Živanović,
likovni kritičar