Počevši građenje slike sa pozicija enformela (eksperimentišući u materiji boje), ali često zadržavajući i, čak, učvršćujući formu, pokušao sam da dam viđenje onog duhovnog, metafizičkog i nadasve arhetipskog, što je zajedničko za sva ljudska bića, u svim vremenskim periodima. Tako treba shvatiti značenje naslova doktorske disertacije "Ka novoj ikoni, jer prisustvo Božije je u svim stvarima".

Pošao sam od pretpostavke da je potreba za religijom, potreba za obožavanjem nekog natprirodnog bića koje stvara, uređuje i vlada svetom, svojstvena ljudskim bićima od njihovog nastanka. Umetnici su slikali i vajali božiji lik, ili im je to bilo zabranjeno, jer se božiji lik ne može prikazati, što je zavisilo od vere kojoj su pripadali. Ipak, uvek je moglo da se prikaže božije prisustvo, da se prikaže njegova sila i energija preko nekog posrednika, preko neke manifestacije, "objave" u stvarnom svetu.

S obzirom na to da su sve stvari na svetu povezane i Božije prisustvo je u svim stvarima (ili bar tako tvrde sve religije sveta), pokušao sam da prikažem i objasnim ono magično što se događa u sutonskom području između onostranog i običnog, realnog, svakodnevnog. Taj prostor se teško može naučno objasniti, jer on je nešto što, možda, realno ne postoji. Njegovo poreklo su Frojd, a pogotovo Jung, probali da objasne kao proizvod naše podsvesti i našeg Nad-ja. Uprkos toj neodređenosti, ljudi su od svog postanka kao svesnih bića, stvarali sisteme da ga objasne, što je imalo ogroman, ako ne i ključan uticaj na razvoj celokupne civilizacije.

Puteno prisustvo materije i duhovno prisustvo onostranog je tačka na kojoj je zasnivana moja slikarska doktorska izložba. Na njoj je prikazano kako to izgleda u stvarnom, materijalnom rezultatu borbe naših ideja, želja, nakana i trome inertne materije, koja teži nepomičnom uživanju. To na njoj može da se vidi, oseti i dodirne.

Đorđe Sokolovski