Goran Jureša - Trágala perro (Homo sacer) u Prodajnoj galeriji Beograd |
|
|
BEOGRAD. Prodajna galerija Beograd predstavlja od 16. marta do 3. aprila 2023. slike Gorana Jureše (1973, Beograd). Diplomirao je i magistrirao slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Na istoj akademiji završio je doktorske studije. Dobitnik je WUS Austria stipendije i nekoliko nagrada. Ostvario rezidencijalni boravak u Centre Europeen d’Actions Artistiques Contemporaines u Strazburu i u Cité des Arts u Parizu.
U fokusu radova iz slikarsko-crtačkog ciklusa "Trágala perro" (naziv izložbe potiče od istoimenog Gojinog kapričosa) je ljudsko telo fragmentirano i stilizovano do granica apstraktnog izraza. Glavni protagonista ovih radova "moj čovek" kako ga umetnik naziva, je ne samo njegov alter ego, već i saučesnik u egzistencijalnom stradanju - prognan, lišen slobode i moći, bez prava čak i na autodestrukciju. Dekonstrukcija forme izvedena energičnim gestualnim potezima na slikarskim radovima, u kolažima prerasta u haotičnu reinterpretaciju življene realnosti kroz montažne i demontažne postupke.
Subjekat duboko intimnih, autobiografskih radova snažnog ekspresivnog vizuelnog izraza koje Goran Jureša predstavlja u okviru izložbe Trágala perro je dekonstruisano ili rekonstruisano telo. U Jurešinim crtežima iz 2019. i 2020. godine telo je fragmentirano i stilizovano do apstrakcije, dok je na kasnijim radovima prisutan povratak figuraciji - muškom telu koje je uglavnom izolovano, dok se na autoportretima nalazi u prisustvu zeca (simbola straha). Sva tela su providna, te posmatrač može istovremeno da vidi i njihovu spoljašnjost i unutrašnji sadržaj.
Nužnost vizuelnog iskaza unutrašnjih osećaja Jureša uobličava energičnim gestualnim potezima i analitičkim istraživanjem emocija ili razloga njihovog nedostatka. Beznadežne, grube forme sirove snage definisane najčešće osnovnim bojama: crvenom, žutom, plavom, kao i crnom na beloj pozadini, dodatno naglašavaju jačinu i ekspresivnost izraza. Subjektivna osećanja ogorčenog umetnika koji posmatra današnje društvo rezultiraju duboko emotivnim umetničkim delima. Iako autobiografski, radovi uključuju i političke, socijalne i kulturne aspekte jer istražuju prirodu stradanja društva i kulture usred haosa beskonačne tranzicije...
Ivona Fregl, istoričarka umetnosti (iz predgovora kataloga) |