Ivana Živić

Umetnički susret Ivane Živić i Petra Hranuellija povezuje prikazivanje čoveka ali kroz prizmu dva različita pola. U vreme sukoba u mišljenju, preispitivanja civilizacijskih postulata, tradicionalnog i savremnog, kolektivno nesvesnog/svesnog ovo dvoje umetnika iznosi balans i harmoniju u mišljenju i pogledu na svet. Njihov zajednički trenutak se ogleda u nazivu izložbe "Reci da!" što je ujedno izjava umetničkog para i stav prema mnogim aspektima života. Prelomni trenutak s kojim se svi susrećemo u životu Ivana i Petar prihvataju afirmativno, hitro i hrabro dok ih urođeni optimizam usmerava ka ostvarivnju umetničkih dela koja ne mogu da prođu nezapaženo i da nas ostave ravnodušnima.

Ivana Živić ostaje verna figuraciji u klasičnom smislu likovnog izraza, dok eksperimentisanje i ulazak u sveru apstrakcije počiva na svetu ideja, misaonosti i umetničkoj inspiraciji. Ivanine heroine se i dalje nalaze u imaginarnim, bajkovitim enterijerima obasutim vodom i svetlošću. Ove mlade žene plivaju u vodenom prostranstvu su simboli jedne višeslojne promišljenosti slikarke kojoj slikarstvo predstavlja put traganja za onim stvarnim u životu i trenutkom koji ga određuje, usmerava i definiše.

Sada senzualnost, putenost i ljubav odišu sa slika, jer su upravo to i osećanja kojima se umetnica bavi. Kreativan umetnički poriv predstavljaju emocije dok Ivana pronalazi način da figuracijom uz mnoštvo detalja predstavi sreću, tugu, ljubav, strast, melanholiju, ushićenje. Ova stanja i razmišljanja je teško verbalizovati i ona često ostaju u domenu neopipljivog. Ali slikarka svojim umećem i veštinom transformiše ova raspoloženja kroz realne slike prenoseći ideje toka života, energije i duhovnosti.

"Ženskom" principu prikaza femine Ivane Živić naizgled je suprostavljena skulptura Petra Hranuellija i obrada istog motiva ali kroz "muški" pogled na svet.


Petar Hranuelli

Petar Hranuelli izvodi skulpture u kamenu, mermeru, oniksu i staklu klasičnom vajarskom tehnikom ostajući veran majstorstvu vajanja. Hranuelli poznaje materiju koju obrađuje i udahnjuje život poput starih majstora. Izbor materijala, prirodna masivnost i volumen dodaju taj princip delima koja dominiraju prostorom, bilo da su minijature koje staju u šaku ili da su skulpture većih formata u eksterijeru. Ove skulpture su neraskidivo vezane s prirodom, ambijentom u kojem se nalaze crpeći energiju koje skulpturama udahnjuju elemente života.

Skulpture Petra Hranuellija žive, kreću se, osećaju, jure, tihuju, one osećaju snažno, strasno. Osnovni motiv Hranuellija su žena i muškarac i ono iskonsko što ih vezuje pokrećući tok civilizacije, trajanje i obnavljanje ljudskog roda. Umetnik se opredeljuje za preopznatljive forme, telesnost i njenu lepotu koja svoje pra početke pronalazi još u božanstvima neolita pa sve do Milonske Venere. Naizgled sveden izbor motiva donosi jednu dublju filozofsku misao koja prati zbunjenost u svesti i duši savremenog doba. Skulpture pružaju odgovor na suštinu lepote i odnosa među ljudima kroz skulturalnu masu, osećanje prostora, hvatanje svetlosti u materijalu ili suptilnim pokretom koje  skulpture iznose prateći ritam muzike, talasa, vetra i sunca.

Slike Ivane Živić i skulpture Petra Hranuellija zaokružuju jednu kompleksnu temu realizovanu na visokim estetskim, likovnim osnovama. Oboje umetnika u kontinuitetu stvara dela prepoznatljivog stila koja privlače pažnju publike, kritike i kolekcionara kako u zemlji i regionu tako i u svetu.

Njihova dela se prožimaju i iznedruju intenzivan umetnički doživlja u kojima lepota, misao, savršenstvo osećaja i telesnosti iznose kontemplativni i emotivni doživljaj sveta dvoje umetnika.

Slavica Obradinović, istoričar umetnosti