Polje oivičeno zidovima, vratima, namenom koja mu je dodeljena je kuća, soba. Polje oivičeno marginom koja mu je određena je grafički list... Prazan. Sve ostalo je neograničeno polje naših sećanja, koja sabiramo i oblikujemo u trenutku nadahnuća.

Cilj izložbe je predstavljanje ambijantalne celine u kojoj bi svi radovi kao zasebni entiteti govorili jednim jezikom. Grafički listovi jesu prostori intimnog doživljaja spoljašnjih delovanja kao i prevođenje senzacija u grafiku i crtež. Apstrahovanjem poznatih predstava, brisanjem granične linije ljudskog i ambijentalnog, one bivaju oslobođene  značenja i banalizovanja, uloge koja bi ih opteretila, sve u cilju apsolutizovanja ukupnog osećaja.

Rad je posvećen stanu u kome je živela moja baba Branislava Nikolić – Branka. Nalazio se u ulici Kneginje Milice 18 u Jagodini. Ovi oblici predstavljaju zgusnute emocionalne zabeleške, potaknute sećanjem na period odrastanja. Odrastanje je proces koji neprekinuto traje dok je čovek živ.

Detinjstvo je direktno ili indirektno početna tačka svake umetničke ideje. Slike – fragmenti sećanja na detinjstvo, postaju nucleus, oko koga se gradi umetnički sadržaj. Uspomene uvek bude emocije, koje nagone kreativno biće da iskaže sve, do kraja. Apstraktna grafička crno – bela forma, jedino je sredstvo u vizuelnim umetnostima, kojom se može iskazati suština stvari. Kontrastni oblik je najstariji zapis talamusa, koji po dolasku sisara na svet određuje njegovu poziciju u odnosu na majku.

Adam Pantić, redovni profesor