CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
sumanovic tajna pod kupolom

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Dunavski dijalozi 08
Videomedeja 21
Videomedeja 12
Videomedeja 16
Videomedeja 23
Digital Art 01
Digital Art 09

Sponzor rubrike
Božidar Plazinić - Vrlo malo svetlosti, crteži Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageNOVI SAD. Mali likovni salon predstavlja od 29. maja do 9. juna 2023. crteže Božidara Plazinića (1954, Guberevci). Studirao je na Akademiji umetnosti u Sarajevu, Akademiji (Institut De Arta Plastica) u Bukureštu i Akademiji u Rijeci, kao i na visoj školi za konzervaciju i restauraciju u Beogradu. Najnoviju seriju Božidara Plazinića, čine četiri ciklusa crteža na novinskom papiru.Image

Image

Nastali progresivno i paralelno tokom 2020, za vreme izolacije pandemije Covid-19: Čitanje dnevne štampe, Čitanje i komentari, Ekrani, i Oglasne table. Serija pozajmljuje naziv od romana Vladana Matijevića (Zrenjanin, 2010) koji je dobitnik nagrade Meša Selimović za 2011. godinu.

Sa kojim ciljem nastaju ovi crteži, kome se obraćaju? Godina i okolnosti nastanka mogu nam reći nešto o tome. Ali ono što takođe možemo reći je da oni nastaju i kao paradoks odbijanja i ujedno suočenja sa globalnom i ličnom stvarnošću, percepcijom stvarnosti koja je transmisijom medija primljena i validirana, a crtežom poništena i refokusirana ka unutrašnjoj poetici autorizovanog čitanja i sučeljavanja. Ritual čitanja dnevnih novina postaje ritual suprotstavljanja oprečnim, traumatizujućim vestima svakodnevnim crtanjem po novinskom papiru kineskom četkom umočenom u tuš. Potezi su precizni i ujednačeni (Ekrani), kontrolisano-impulsivni (Čitanje) ili fluidni (Čitanje i komentari), potpuno brišući prelom stranice ili poigravajući se s njim (Oglasne table).

Organizacija prostora ova četiri serijala ukazuje na oscilacije unutrašnjih stanja, od negacije i brisanja do skoro potpunog mraka i zasićenosti papira, preko transponovanja snažnog ličnog gesta i stvaranja unutrašnjih pejsaža koji podsećaju na uzburkano more, preko revolta iskazanog racionalizovanim linijskim crtežom koji i dalje poništava podlogu ali je sve više strukturalno i tonalno prepoznaje, sve do kohabitacije sa strukturom ali ne i sadržajem stranica, gde kolumne i članci postaju saće koje nosi izdiferencirani ritmički odgovor, instituira prisustvo. Ovi stadijumi mogli bi se uporediti sa etapama procesa žaljenja, gde posle prvog šoka i poricanja nastupa odbijanje i revolt, zatim pregovaranje, tuga i naposletku prihvatanje.

Specifičnost traume kolektivne pandemije već nagoveštava sličnosti sa ratnom traumom, pa tako i faze isceljenja donekle podsećaju na post-traumatsko iskustvo. Osnovne razlike između ratne traume (na koju je umetnik svojevremeno reagovao kompleksnim ciklusima koji imaju dodirne tačke sa sadašnjim serijalom) i pandemijske traume su propratne strukturne anomalije i simptomi poznog kapitalizma, gde se prepoznaje manipulacija istinom i razotkriva manjak poverenja, solidarnosti i nefunkcionalnost međunarodnih institucija. Kriza ove vrste često je katalizator promena (Naomi Klajn, kapitalizam katastrofe), ali i represije od strane vlasti koje koriste kolektivni šok da bi sproveli do tada nezamislive reforme. Od početka aprila 2020. do kraja marta 2021. objavljeno je na stotine dezinformišućih članaka kroz zvanične i alternativne portale sa ciljem manipulacije javnosti radi raznih ekonomskih i političko-strateških interesa u cilju stvaranja kontrolisane realnosti (Nikola Zdravković, Odiseja). Antikorona, antivakseri, antimaskeri, kult smrti i međudržavne konkurencije — iza paravana zabluda i konspiracija stoji globalna kriza zdravstva, obrazovanja i društveno-ekonomske nestabilnosti.

Božidar Plazinić svesno preduzima akciju koja ga vodi u povratak materijalnosti crteža (i dodiru koji nam je svima uskraćen), kroz ritual crtanja-kao-prekida sa iluzijom dezinformacijâ, oslanjajući se na višegodišnje iskustvo duhovnog pristupa crtežu i potrazi za vrednostima skrivenim iza vela promena i kontorzija (Vedska Māyā ili iluzija). Arhivirane traume navode ga na potragu za putanjom unutrašnje svetlosti i ispisivanjem novih granica, vidljivim kao amalgam znaka i gesta na papiru.

Za razliku od Agnes Martin, koja svesno okreće leđa svetu da bi stvarala svoje ezoterične kompozicije nevezane za faktualnu egzistenciju, u potrazi za svetlom, Plazinićeva ritmičnost i repeticija ne napuštaju realni plan: “Moj crtež je palimpsest, koji potire i briše štampanu reč, ali se sa nje raslojava.” Pronalazeći rešenje u kompozitu spoljašnje i internalizovane realnosti i kontinuiranog regulišućeg principa stvaranja (crta po 16 sati u kontinuitetu, stojeći za stolom), Plazinić stvara crteže koji nam, za razliku od novinskih kolumni, dozvoljavaju da iskusimo radost, uživanje, lepotu i igru. Relativno mali crteži (limitirani formatom) predstavljaju ritmičke elemente kratkih perioda trajanja, preko kojih se pogled slobodno kreće. Ekrani, koji predstavljaju prekid programa, odjavnu špicu od medijske buke, ispisuju staze koje rasterećuju od monohromatske celine. Polja koja ispisuju mogu vrlo lako biti energetske geografije Navaho indijanaca, aboridžina ili inuita.

Oglasne table i Čitanje i komentari obraćaju se medijima, transponujući svoju harmoniju na ruine proteklih vesti. Novinski prelom korišćen je kao šablon za Oglasnu tablu, gde kolumne kao spirograf navode rukopis koji oscilira od smirene linije ka ekscentričnom kurzivu i nazad, u zavisnosti od ritma čitanja koji podseća na srčani ritam, i gde kolumne vrše funkciju ogledala, oglašavajući ne-poruke, ne-vesti, ne-kodove. Metodičnost, disciplina, meditativni pristup i atletska izdržljivost koji već decenijama karakterišu umetnika, dolaze do izražaja u strogo svedenim linearnim crtežima gde barkod intuira iluzornost i distancu. Deponovanjem stabilizujućih vrednosti linearne mreže na nepremostive emotivne ucene medijskog teksta Plazinić pronalazi način da optički razreši vezu sa kvaziteorijama i praznom retorikom. Teren koji stvara prevazilazi kontigent subjektivnog, jer je njegov rečnik univerzalniji od tabloida koje preplavljuje, ispituje i ispravlja. Ovakva konfuzija/fuzija nije formalizam već način struktuiranja jedne bitne filozofske ideje: poznavanja razlike između ne reći ništa i izreći ništa.

Aleksandra Lazar

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
Trinaesto po redu predstavljanje međunarodnog projekta "Kinetika" srpskog multimedijalnog umetnika Milije Belića, doktora umetnosti i...
NOVI SAD. Galerija Bel Art predstavlja od 10. do 24. marta 2020. Milenka Prvačkog, ovogodišnjeg dobitnika Nagrade "Sava...
NOVI SAD. Mali likovni salon predstavlja od 4. do 15. oktobra 2021. slike Bojana Kiridžića (1971, Novi Sad) konceptno inspirisane Lisabonom ...
NOVI SAD. Zbog pandemije uzrokovane virusom COVID-19 manifestacija Noć muzeja neće biti održana, kako je prethodno naznačeno, 16. maja 2020....
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti Niš, u prostoru Paviljon u Tvrđavi, predstavlja izložbu italijanskih i srpskih umetnika...
Veb sajt za likovne umetnike
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
Osećaj ljudske superiornosti počiva na iluziji. Početak dana označen je svitanjem. Prvim zrakom...
Ove godine, Galerija Matice srpske nakon obeležavanja velikog jubileja, u 176. godini postojanja...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Značajan pariski muzej Orsay predstavio je veliku ...
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Srpski slikari XVIII-XX veka
Dejan Medaković
Srpski slikari XVIII-XX veka
 
Intervju
Slikar i književnik Vladimir Bogdanović, rođen je 1940. godine u Beogradu, gde je 1967. diplomirao...
Pavle Jovanović

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Zarobljen u svojoj kući u Normandiji, jedan od najuticajnijih britanskih likovnih umetnika Dejvid Hokni izijavljuje o virusu korona. "Volim život, ali imam 83 godine, i umreću. A razlog smrti će biti datum rođenja". Ovako se u kratkom...
Knjige i časopisi
Ideja o pisanju a potom i složenom procesu organizovanja publikovanja monografija posvećenih delovanju UPIDIV i umetnika okupljenih oko udruženja nastala je pre nekoliko godina spontano sa namerom da se makar i na simbiličan način popune...
Intervju
U brložnom vrtlogu društveno-političkih (ne)zbivanja, javnih tajni i "tajnih javnosti", u opštem apsurdu u kome je stvarnost postala nedodirljiva, te, sa druge strane, u kulturno-umetničkom glibu što će se rađe samim...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom