CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
svet digitalne umetnosti 300 programa

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Digital Art 06
Videomedeja 11
Terra 28
Dunavski dijalozi 04
Videomedeja 19
Terra 18
Videomedeja 23

Sponzor rubrike
Goran Jureša - Homo sacer, crteži Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageNOVI SAD. Crteži Gorana Jureše (1973, Beograd) biće predstavljeni od 12. do 23. juna 2023. u Malom likovnom salonu. Goran Jureša je osnovne i magistarske studije završio na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Na istoj akademiji je i doktorirao. Crteži iz ciklusa "Homo Sacer" nastali su u poslednjih godinu dana. Friz od desetak crteža predstavlja čoveka svedenog na osnovno egzistencijalno postojanje, goli život, sopstveno telo kao poslednju instancu koju zaista poseduje.Image

Image

Izložba Gorana Jureše Tragala perro predstavljala bi izbor radova predočenih u istoimenom portfoliju (slike, crteži na platnu, crteži na papiru i kolaži). Subjekat duboko intimnih, autobiografskih radova snažnog ekspresivnog vizuelnog izraza je dekonstruisano i/ili rekonstruisano telo. U Jurešinim crtežima iz 2019. i 2020. godine telo je fragmentirano i stilizovano do apstrakcije, dok je na kasnijim radovima prisutan povratak figuraciji – muškom telu koje je uglavnom izolovano, dok je na autoportretima u društvu zeca (simbola straha). Sva tela su providna, tako da posmatrač može istovremeno da vidi i njihovu spoljašnjost i unutrašnji sadržaj. Kolažni radovi predstavljaju razlomljene ljudske figure u različitim akcijama, upućujući na umetnikova razmišljanja o rasparčanom telu koje je ipak pokretno i funkcioniše.

Nužnost vizuelnog iskaza unutrašnjih osećaja Jureša uobličava energičnim gestualnim potezima i analitičkim istraživanjem emocija ili razloga njihovog nedostatka. Beznadežne, grube forme sirove snage, definisane najčešće crnom, crvenom, žutom i plavom bojom na beloj pozadini, dodatno naglašavaju osnovnim bojama snagu i ekspresivnost izraza. Subjektivna osećanja razočaranog umetnika koji posmatra današnje društvo rezultiraju duboko emotivnim umetničkim delima. Iako autobiografski, radovi uključuju i političke, socijalne i kulturne aspekte jer istražuju prirodu stradanja društva i kulture usred haosa beskonačne tranzicije.

Jureša čoveka koga neumorno iznova crta i slika označava terminom "moj čovek". "Moj čovek" je umetnikov alter-ego, Agambenov homo sacer, prognan čovek, čovek kome je sve oduzeto, koga svako može nekažnjeno da ubije, ali ne sme da bude prinesen na žrtvu (niti da se sam žrtvuje za viši cilj ili ideale) jer mu je i to pravo oduzeto. Za Agambena žrtvovanje je dispozitiv (mehanizam) koji profano pretvara u sakralno, dok je kontradispozitiv žrtvovanja profanacija. "Moj čovek" obitava na "ničijoj zemlji", u procepu između dva sistema, sakralnosti i profanosti, sistema vrednosti u kome je odrastao i u kome su mnoge stvari bile "svete" i današnjeg sistema vrednosti u kome više ništa nije sveto. Ova dva sistema su dijametralno suprotna jedan drugom, te predstavljaju obrnuto proporcionalnu binarnu opoziciju – što je osoba lošija na skali vrednosti prvog sistema, to se nalazi na višim društvenim pozicijama današnjice u kojoj se cene beskrupuloznost, sticanje vlasništva i profita, i posledično stečena moć/vlasništvo nad drugim ljudima, i obratno – što više kvaliteta prvog sistema čovek poseduje, to je niže na lestvici drugog. Današnji sistem (korporativni postneoliberalni kapitalizam) proteruje ljude prvog sistema "kao pse". Time, "mom čoveku" ostaje jedino "goli život" na koji ne može sam da utiče jer zavisi isključivo od volje drugih, "suverena", gospodara života i smrti. Stanje današnjice u odnosu na njegov sistem vrednosti je Agambenovo "vanredno stanje", "logor" u kome ništa ne podleže zakonima/etičkim normama, te je u njemu sve moguće. "Moj čovek" je vaspitavan u drugačijem sistemu vrednosti, tako da u logoru niti želi, niti ume da funkcioniše. On je, za današnje društvo, ne samo nefunkcionalna i nekorisna, već i subverzivna jedinka.

Jasna je umetnikova paralela između "mog čoveka" i Marsije, koji se usudio da izazove boga Apolona (suverena) na takmičenje u umetnosti (muzici) i zbog toga završio živ odran, dok je njegova koža obešena na granu kao opomena drugima i kao demonstracija moći bogova. Ipak, svaki put kada bi se u blizini čula muzika, Marsijina koža bi zaigrala, nastavljajući svoj drugi život.

I Agamben takođe govori o ideji "dva života u jednom telu" – upravo taj drugi, alternativni život koji o(p)staje posle smrti (u ovom slučaju ne fizičke, već rasparčavanja mentalnog i emotivnog tela), istražuje i u svojim radovima nadograđuje Goran Jureša. U ovom svetlu moramo da se zapitamo šta zapravo determiniše smrt Čoveka – smrt racija ili emocija, kognitivna smrt ili emotivna smrt? Da li je čovek koji ne oseća ništa i dalje Čovek jer je još uvek sposoban da razmišlja, ili postaje ne-Čovek, kao što se čovek koji ne razmišlja već samo oseća pretvara u "životinju"? Promišljanje "kuda dalje" (koje Jureša definiše kao "otpornost nastalu u ponoru") i prihvatanje sopstvenih emotivnih reakcija jesu ono što "mog čoveka" i dalje čini Čovekom. "Moj čovek" uprkos svemu nastavlja da živi, tačnije rečeno životari tako prognan, polomljen i pogrešno (samo)sastavljen, očajan, dok u sebi ključa i vrišti uz nezaustavljivo bujanje osećaja otpora prema distopijskom simulakrumu sveta i društva u kom se našao. "Moj čovek" ne izaziva sažaljenje, već saučesničku empatiju jer artikuliše ono sto se mnogima od nas događa. Stoga, "moj čovek" prerasta iz ličnog u kolektivni alter-ego.

Naziv izložbe Trágala perro (Gutaj, pseto!) potiče od istoimenog Gojinog kapričosa. Iako bi se na prvi pogled pomislilo da je "moj čovek" prikazan u Jurešinim radovima to pseto koje mora sve da proguta, francuski filozof Alen Badiju nam pruža drugačiji pogled na situaciju. U svojom eseju O mračnom slomu on kreće od Sartrove izjave da je "svaki antikomunista pas", ukazujući da se danas u zapadnoj civilizaciji smatra upravo suprotno, da su "svi komunisti psi"; Badiju svojom analizom diskredituje drugu tezu i dokazuje tačnost prve, ukazujući da su "pseta" svi oni koji negiraju potencijalne dobrobiti nekog budućeg "komunizma", ne Staljinovog, ruskog tipa, već komunizma kao Marksove filozofske ideje idealnog društva, paradoksalno baziranog i na vrednostima francuske buržoaske revolucije: slobodi, jednakosti, ravnopravnosti. Badiju smatra da su "pseta" svi oni kojima bi takav pravedniji poredak štetio, a to su beskrupulozni Agambenovi "suvereni" današnjice. "Moj čovek", iako mentalno i emotivno polomljen i izranjavljen, i dalje funkcioniše u svojoj fragmentarnosti. Njegovi kvaliteti nisu materijalni već etički, moralni, filantropski, humanistički i intelektualni, te nastavljaju da žive čak i posle njegove smrti. Upravo zbog svojih kvaliteta "moj čovek" je neuništiv.

Ivona Fregl, istoričar umetnosti

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Predstavite galeriju u Art magazinu

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. "Ostati i stvarati bezimen u svojoj enklavi znači živeti jednu vrstu podviga." Mali likovni salon Kulturnog centra Novog Sada...
BEČ. Turneja Benksijevih radova je započela 2016. godine u Istanbulu, u međuvremenu je obišla Amsterdam, Pariz, Berlin, Rijad, Melburn,...
NOVI SAD. Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića predstavlja od 28. februara do 13. aprila 2024. godine izložba grafika pod...
NOVI SAD. Spomen-zbirka Pavla Beljanskog 2021. godine obeležava veliki jubilej, 60 godina od otvaranja svojih vrata iza kojih se čuvaju...
NOVI SAD. Mali likovni salon predstavlja od 4. do 15. oktobra 2021. slike Bojana Kiridžića (1971, Novi Sad) konceptno inspirisane Lisabonom ...
Svet digitalne umetnosti
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Novi Sad

Podrzite Art magazin
 
Reportaže
Osećaj ljudske superiornosti počiva na iluziji. Početak dana označen je svitanjem. Prvim zrakom...
Po čemu se još ova postavka razlikuje od drugih, i da li se razlikuje? Zašto je ona...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Galerija Dina Vierny priredila je izložbu povodom obeležavanja...
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Srpska umetnost u XVIII i XIX veku
Dejan Medaković
Srpska umetnost u XVIII i XIX veku
 
Intervju
Pavle Jovanović
 
Reportaže
Bauhaus je postojao samo 14 godina: od 1919. do 1933, ali uprkos tome, postao je najvažnija škola arhitekture, dizajna i umetnosti 20. veka. Vasilij Кandinski, Pol Кle, Pit Modrijan, Lajonel Fajninger, Laslo  Moholji Nađ, ...
Knjige i časopisi
Umetnička galerija "Nadežda Petrović" u Čačku objavila je u svojoj ediciji "Ravnoteža" knjigu eseja "Ars longa" slikara, skulptora i teoretičara umetnosti Milije Belića. Autor je ocenio da je "Ars longa"...
Intervju
Bull.Miletic je naziv umetničkog para koji čine Synne BULL (Norveška) i Dragan MILETIĆ (Srbija). Umetnički par su osnovali u San Francisku 2000. godine. Žive i rade u Oslu i San Francisku. Intervju je nastao nakon art angažmana umetničkog...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom