CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
svet digitalne umetnosti 300 programa

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Digital Art 01
Digital Art 09
Videomedeja 18
Videomedeja 15
Noć muzeja 2010
Noć muzeja 2007
Noć muzeja 2012

Sponzor rubrike
Goran Jureša - Homo sacer, crteži Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageNOVI SAD. Crteži Gorana Jureše (1973, Beograd) biće predstavljeni od 12. do 23. juna 2023. u Malom likovnom salonu. Goran Jureša je osnovne i magistarske studije završio na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Na istoj akademiji je i doktorirao. Crteži iz ciklusa "Homo Sacer" nastali su u poslednjih godinu dana. Friz od desetak crteža predstavlja čoveka svedenog na osnovno egzistencijalno postojanje, goli život, sopstveno telo kao poslednju instancu koju zaista poseduje.Image

Image

Izložba Gorana Jureše Tragala perro predstavljala bi izbor radova predočenih u istoimenom portfoliju (slike, crteži na platnu, crteži na papiru i kolaži). Subjekat duboko intimnih, autobiografskih radova snažnog ekspresivnog vizuelnog izraza je dekonstruisano i/ili rekonstruisano telo. U Jurešinim crtežima iz 2019. i 2020. godine telo je fragmentirano i stilizovano do apstrakcije, dok je na kasnijim radovima prisutan povratak figuraciji – muškom telu koje je uglavnom izolovano, dok je na autoportretima u društvu zeca (simbola straha). Sva tela su providna, tako da posmatrač može istovremeno da vidi i njihovu spoljašnjost i unutrašnji sadržaj. Kolažni radovi predstavljaju razlomljene ljudske figure u različitim akcijama, upućujući na umetnikova razmišljanja o rasparčanom telu koje je ipak pokretno i funkcioniše.

Nužnost vizuelnog iskaza unutrašnjih osećaja Jureša uobličava energičnim gestualnim potezima i analitičkim istraživanjem emocija ili razloga njihovog nedostatka. Beznadežne, grube forme sirove snage, definisane najčešće crnom, crvenom, žutom i plavom bojom na beloj pozadini, dodatno naglašavaju osnovnim bojama snagu i ekspresivnost izraza. Subjektivna osećanja razočaranog umetnika koji posmatra današnje društvo rezultiraju duboko emotivnim umetničkim delima. Iako autobiografski, radovi uključuju i političke, socijalne i kulturne aspekte jer istražuju prirodu stradanja društva i kulture usred haosa beskonačne tranzicije.

Jureša čoveka koga neumorno iznova crta i slika označava terminom "moj čovek". "Moj čovek" je umetnikov alter-ego, Agambenov homo sacer, prognan čovek, čovek kome je sve oduzeto, koga svako može nekažnjeno da ubije, ali ne sme da bude prinesen na žrtvu (niti da se sam žrtvuje za viši cilj ili ideale) jer mu je i to pravo oduzeto. Za Agambena žrtvovanje je dispozitiv (mehanizam) koji profano pretvara u sakralno, dok je kontradispozitiv žrtvovanja profanacija. "Moj čovek" obitava na "ničijoj zemlji", u procepu između dva sistema, sakralnosti i profanosti, sistema vrednosti u kome je odrastao i u kome su mnoge stvari bile "svete" i današnjeg sistema vrednosti u kome više ništa nije sveto. Ova dva sistema su dijametralno suprotna jedan drugom, te predstavljaju obrnuto proporcionalnu binarnu opoziciju – što je osoba lošija na skali vrednosti prvog sistema, to se nalazi na višim društvenim pozicijama današnjice u kojoj se cene beskrupuloznost, sticanje vlasništva i profita, i posledično stečena moć/vlasništvo nad drugim ljudima, i obratno – što više kvaliteta prvog sistema čovek poseduje, to je niže na lestvici drugog. Današnji sistem (korporativni postneoliberalni kapitalizam) proteruje ljude prvog sistema "kao pse". Time, "mom čoveku" ostaje jedino "goli život" na koji ne može sam da utiče jer zavisi isključivo od volje drugih, "suverena", gospodara života i smrti. Stanje današnjice u odnosu na njegov sistem vrednosti je Agambenovo "vanredno stanje", "logor" u kome ništa ne podleže zakonima/etičkim normama, te je u njemu sve moguće. "Moj čovek" je vaspitavan u drugačijem sistemu vrednosti, tako da u logoru niti želi, niti ume da funkcioniše. On je, za današnje društvo, ne samo nefunkcionalna i nekorisna, već i subverzivna jedinka.

Jasna je umetnikova paralela između "mog čoveka" i Marsije, koji se usudio da izazove boga Apolona (suverena) na takmičenje u umetnosti (muzici) i zbog toga završio živ odran, dok je njegova koža obešena na granu kao opomena drugima i kao demonstracija moći bogova. Ipak, svaki put kada bi se u blizini čula muzika, Marsijina koža bi zaigrala, nastavljajući svoj drugi život.

I Agamben takođe govori o ideji "dva života u jednom telu" – upravo taj drugi, alternativni život koji o(p)staje posle smrti (u ovom slučaju ne fizičke, već rasparčavanja mentalnog i emotivnog tela), istražuje i u svojim radovima nadograđuje Goran Jureša. U ovom svetlu moramo da se zapitamo šta zapravo determiniše smrt Čoveka – smrt racija ili emocija, kognitivna smrt ili emotivna smrt? Da li je čovek koji ne oseća ništa i dalje Čovek jer je još uvek sposoban da razmišlja, ili postaje ne-Čovek, kao što se čovek koji ne razmišlja već samo oseća pretvara u "životinju"? Promišljanje "kuda dalje" (koje Jureša definiše kao "otpornost nastalu u ponoru") i prihvatanje sopstvenih emotivnih reakcija jesu ono što "mog čoveka" i dalje čini Čovekom. "Moj čovek" uprkos svemu nastavlja da živi, tačnije rečeno životari tako prognan, polomljen i pogrešno (samo)sastavljen, očajan, dok u sebi ključa i vrišti uz nezaustavljivo bujanje osećaja otpora prema distopijskom simulakrumu sveta i društva u kom se našao. "Moj čovek" ne izaziva sažaljenje, već saučesničku empatiju jer artikuliše ono sto se mnogima od nas događa. Stoga, "moj čovek" prerasta iz ličnog u kolektivni alter-ego.

Naziv izložbe Trágala perro (Gutaj, pseto!) potiče od istoimenog Gojinog kapričosa. Iako bi se na prvi pogled pomislilo da je "moj čovek" prikazan u Jurešinim radovima to pseto koje mora sve da proguta, francuski filozof Alen Badiju nam pruža drugačiji pogled na situaciju. U svojom eseju O mračnom slomu on kreće od Sartrove izjave da je "svaki antikomunista pas", ukazujući da se danas u zapadnoj civilizaciji smatra upravo suprotno, da su "svi komunisti psi"; Badiju svojom analizom diskredituje drugu tezu i dokazuje tačnost prve, ukazujući da su "pseta" svi oni koji negiraju potencijalne dobrobiti nekog budućeg "komunizma", ne Staljinovog, ruskog tipa, već komunizma kao Marksove filozofske ideje idealnog društva, paradoksalno baziranog i na vrednostima francuske buržoaske revolucije: slobodi, jednakosti, ravnopravnosti. Badiju smatra da su "pseta" svi oni kojima bi takav pravedniji poredak štetio, a to su beskrupulozni Agambenovi "suvereni" današnjice. "Moj čovek", iako mentalno i emotivno polomljen i izranjavljen, i dalje funkcioniše u svojoj fragmentarnosti. Njegovi kvaliteti nisu materijalni već etički, moralni, filantropski, humanistički i intelektualni, te nastavljaju da žive čak i posle njegove smrti. Upravo zbog svojih kvaliteta "moj čovek" je neuništiv.

Ivona Fregl, istoričar umetnosti

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno

NOVI SAD. Sabrina Rate je kanadska umetnica koja živi između Montreala i Marseja. Njena praksa uključuje video, animaciju, instalacije, skulpture,...

Milica Stojšić (1984, Paraćin) po obrazovanju je arhitekta i dizajner svetla. Bavi se vizuelnim jezikom svetla i njegovim odnosom prema...
BEOGRAD. Izložba "Jozef Bojs i Mangelos - 100 godina i umetnost danas" povodom stogodišnjice rođenja Jozefa Bojsa, jednog od...
NIŠ. Od 24. decembra 2020. do 27. februara 2021, u velikoj sali Oficirskog doma, biće presdstavljena izložba "Niški crtež"....
NOVI SAD. Zbirka strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada prestavlja od 26. novembra 2019. do 6. januara 2020. izložbu "Tragom niti"....
Veb sajt za likovne umetnike
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Jesenji period 2016. godine umetničkih postavki u pariskim...
Prošlo je pola veka od kako je prvi put štampan strip "Balada o slanom...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna...
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Srpski slikari XVIII-XX veka
Dejan Medaković
Srpski slikari XVIII-XX veka
 
Intervju
U brložnom vrtlogu društveno-političkih (ne)zbivanja, javnih tajni i "tajnih...
Pavle Jovanović

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Galerija savremene likovne umetnosti u Nišu organizovala je i ove godine likovnu koloniju Sićevo od 1. do 10. septembra 2010. godine. Ovogodišnja Kolonija ima 12 učesnika: prof. Čedomir Vasić, Uroš Đurić, Miron Mutaović, Aleksej Daniel Đermanović i...
Knjige i časopisi
Dok pišem ovu "Reč urednika" napolju nema snega. U snegu se najbolje vide tragovi. Lovci klimaju glavom. "Svaka divljač, obavljanjem svojih životnih aktivnosti, ostavlja dokaze svog postojanja. Te dokaze nazivamo tragovima ...
Intervju
Predstavljati dr Jerka Denegrija, istoričara umetnosti i likovnog kritičara, detaljno i obimno skoro da nije potrebno. Njegovo upečatljivo i dugogodišnje aktivno prisustvo na javnoj likovnoj sceni (Muzej savremene umetnosti u Beogradu,...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom