---

Instalacija uspostavljena na sinkopama ili tačnije, prema rezonu da se fragmentarno-slično podvede pod jedan opus i celinu, koju pri tom vidimo istovremeno i u istom opažajnom polju, otvaraju Mladenu Marinkovu nekoliko vanrednih mogućnosti za kreativne doeksploatacije već finalizovanog materijala... odliveno, retuširano, patinirano, cizelirano...

Naime, nizovi kolumneta i stubića na kojima su sa, ili bez kapitela i kaulikula 'posađene male munje, ribice, frigijske kape, ružni gorgajli, bronzane krošnje i ko zna šta sve, pretstavljaju svoj evrsni "mendeljejev sistem" autorovih /Mladenovih/ dojava, doznaka, sučeljavanja i interesovanja. Zaobilazeći 'stolpništva i moguća mortirstva na stubu, umetnik tokove priče upravlja ka autentično svojoj "Karmini burani", odn. zanimljivoj ali i krajnje ozbiljnoj procesiji, tačnije sistemu, koji prostorno konstatujemo 'in erektus, a prema pozadini i konturno u vidu "frajstenda"!

Na osnovu ovih nizova, redosleda, odmaknutosti, primaknutosti i različitih kontrapostova i s druge strane, jer su dešavanja već inače plasirana u prostoru podruma, Mladen Marinkov, uvođenjem kategorije andergraund osvetljenja (!) postiže da konstelacije i vidjeno doživljavamo kao zaronjeno u fluide 'aterne magike.

Daljim usložavanjima i eksperimentisući sa "mehanikom" svetlosnih prostiranja, M. M. aktivira neke od principa, suština i funkcionisanja gnomona i sunčanih satova. Ili konkretnije, upiranjima svetlosnih farova i fonova, stubovi sa "krestama", koji već inače 'pišu konture, počinju da stvaraju senke i obrise čvrsto dekovane za pozadinu i zidove.

Dakle u predvorju ART KLINIKE, agregat svetla ili možda agregat mraka, je redoslede 'malih bronzanih plastika, prostor, ukupnu instalaciju, pa i same posmatrače smestio u središte jednog krajnje osmišljenog dogadjaja koji, kao da se odvijao unutar neke inverzne 'kamere opskure.

Lazar Simonović