Radio je kao redovni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu te na Fakultetu likovnih umetnosti na Cetinju, a sada radi kao mentor na doktorskim studijama na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na kojoj ima zvanje profesor emeritus. Dobitnik je većeg broja domaćih i internacionalnih nagrada.

Milan Blanuša je u kontinuitetu aktivno prisutan na domaćoj umetničkoj sceni na kojoj decenijama ostaje dosledan autentičnom jeziku medija; paralelno u crtežu, slici, grafici ali i skulpturi insistirajući na pitanjima posvećenim otuđenom čoveku koji preživljava u otuđenom globalnom - korporativno - kapitalističko - konzumersko orijentisanom društvu.

Pojedinac - jedinstven ali i univerzalan glavna je inspiracija umetnika. Sceničnost njegovih likova smeštena je u okruženje koje nam je već poznato ali i različito jer se iznova vezuje za kontekst vremena u kojem oni nastaju godinama unazad. Dok traži odraz suštine u pojavi, umetnik ostaje dosledan principu totalne vizuelne i jezičke svedenosti kao i odsustva narativnosti.

Upravo taj čovek kog vidimo u njegovom radu je operativan i inertan u isti mah na ivici koja vodi ka besperspektivnosti da se sačuva i ovaj pažljivo izvajan privid sopstvene slobode i individualnosti. Vizuelne poruke na radovima pojačane su citatima, rečima ili rečenicama te tako predstavljaju intimnu belešku umetnika koji nije samo svedok već i zabrinuti učesnik vizuelnih predstava koje stvara.

Verica Nemet, istoričarka umetnosti