Mileta Poštić	Mihal Đurovka
Lidija Marinkov Pavlović	Jelena Šimić Popović
Bela Olah	Dragan Jankov

Strogim odbirom 32 autora od 127 prijavljenih organizatori ovogodišnjeg Novosadskog salona napravili su od nekada najmasovnije manifestacije novosadskih likovnih stvaralaca, pomalo vašarskog tipa, gotovo kamernu izložbu, ali pročišćenu i kvalitetnu, koja se do 29. decembra može pogledati u Galeriji Vojvođanske banke. Naslov “Vreme u prostoru” dao je dosta široku osnovu na kojoj je koncepcija izložbe građena, a i autorima je dala verovatno više podstreka nego dve ranije posvećene apstrakciji. Ne ulazeći u spekulacije šta je onih stotinak odbijenih ponudilo za izlaganje, može se konstatovati da je selekciona komisija ostvarila uravnoteženu postavku različitih stilskih usmerenja i izražajnih medija, stim što slikarstvo, kao i obično, dominira.

Dosta novosadskih autora izražava se digitalnim medijima i to je na ovoj postavci prilično uočljivo. Lidija Marinkov-Pavlović polazeći od fotografije, kao mnogi drugi izlagači, prikazuje zanimljivu strukturu zgužvanog platna sa otiskom, dok Zoran Palurović u “Recikliranoj vesti” postavljanjem brojnih šarenih listića, koji asociraju dinamično kretanje, daje haotičnu strukturu informativnih medija. Isidora Todorović je na panou odštampala naučnim stilom izrađenu shemu kombinovanja naslednih faktora, društvenih karakteristika i psiholoških osobina koje se ukrštaju pri nastanku svakog ljudskog bića. Ona ovu kombinatoriku pretvara u društvenu igru pod naslovom “Konstruiši čoveka” postavljajući i kocke sa simbolima koje bacanjem dovode do raznih slučajnih kombinacija.

Jelena Šimić-Popović izvela je zanimljive intervencije na fotografiji, rasterom i tekstom, izloživši ih takođe u formi digitalnog printa, kao i Jasmina Bošnjak sa starom ispresavijanom i izgrebanom fotografijom (“Odlazak”). Olivera Brdarić svoj print jednostavnih linija na beloj podlozi (“Povratak nevinosti”) obogaćuje prošivanjem vunom, a Andrea Palašti dejstvo poetične fotografije figura u pejzažu pojačava postavljanjem na svetleću kutiju.

Recidiv dva apstrakcionistička Salona oseća se među izloženim slikarskim delima. Tako Miloš Vujanović i Korina Gubik izlažu gotovo monohromne slike, kojima je struktura površine najzanimljivija, Bela Olah se izražava apstraktnim ekspresionizmom, a Mihal Đurovka slika maskirne šare u pastelnim bojama. Jozef Klaćik na duhovit način suprotstavlja geometrijski apstraktnu sliku i kariranu kuhinjsku krpu (“Suprotnosti”). Dušica Vesnić, Nada Stojaković, Dragoslav Višekruna i Sima Gucunski takođe se bave apstraktnim šarama na širokim površinama.

Prethodnom kontrastira naglašena figuracija Narcisa Alispahića sa atmosferom iz noćnih klubova, Tadije Janičića koji je na reprodukciji “Kupačice” Save Šumanovića islikao po telu flastere i stavio joj naočare za sunce, te Milete Poštića koji za temu uzima poljoprivredne proizvode i praznu prikolicu (“Južnobački okrug”). Dejanu Nešović i dalje inspirišu reklamni natpisi i naslovi, čije fragmente raspoređuje po dinamičnim površinama, a tu je i poetična kompozicija Dragana Jankova sa lebdećom devojkom i čapljom. Među malobrojnim skulpturama najzanimljivija je nazubljena metalna forma “Kretanje” Gospave Manojlović.

Andrej Tišma

Fotografije ambijenta: Pavle Jovanović