Način na koji Dragoslav Višekruna pristupa temi bombardovanja apsolutno je dosledan njegovoj uobičajenoj likovnosti i estetici, koju gradi i sledi skoro pola veka. Uvek je prisutna njegova vibrantna misao, koja povezuje različite pojmove i svetove, jer je sam umetnik duboko misaoni čovek.

Ciklus "Silicijumska emocija" je način Dragoslava Višekrune da se suprotstavi silama mraka. Stoga i ovaj slikarski opus nosi težinu angažovane umetnosti. On nema odgovore na pitanje zašto nedužni stradaju, bilo direktno od bombi, bilo indirektno od ekološke katastrofe koja posle tog čina ostaje, ali oseća dužnost da kao umetnik postavlja pitanja i podstiče ljude na razmišljanje. To je neizmerno važno u današnje vreme, kad mnogo više klikćemo i gledamo u ekrane nego u lica naših sagovornika.

Na ideju da deca crtaju na njegovim platnima Višekruna je došao gledajući radove u dečjoj rubrici novosadskog dnevnog lista Dnevnik, koju uređuje novinarka Danica Devečerski. Novinarka je pozvala učiteljicu iz novosadske Osnovne škole "Ivan Gundulić" Tanju Josimović, sa kojom sarađuje i koja je dovela talentovane učenike nižih razreda na druženje i crtanje u Višekrunin atelje na Petrovaradinskoj tvrđavi.

Deca koja su crtala na Višekruninim platnima su: Milena Spasojević, Nada Lučić, Marijana Brčić, Mateja Jovanović, Mia Mogin, Lena Krstić, Lana Žagar, Anđela Apostolović, Sara Apostolović, Elena Zirojević, Anja Popović, Gleb Gibdarkipova, Sofija Gibdarkipova, Andrej Vucelja, Bojana Stefanović, Lenka Mesaroš, Katarina Ignjatov, Manja Maraš i Mia Karlavaris.

Dragana Garić Jovičić,
istoričarka umetnosti